"Наметнуте одлуке високих представника у БиХ су ништавне"

Ништавни су сви акти које је су наметнули високи представници у БиХ, позивајући се на бонска овлаштења, тврде професори са Харварда.

Закључили су да високи представник није врховна власт и да би ОХР требало да прихвати мишљење Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, у којем се наводи ан високи представник нема надлежност да намеће законе.

Једно од рјешења могло би бити да Уставни суд БиХ или Европски суд за људска права донесу формалну одлуку којом би утврдили да високи представник нема уставну надлежност да доноси законе, те да су бонска овлаштења из 1997. године, на којим су засновани ти „закони“ ништавна, као да никада нису ни постојала.

Ми ово годинама тврдимо, али је од великог значаја то што исти став заступају и професори са престижног америчког Универзитета, порука је из Републике Српске. Парламент БиХ треба да ради на томе да се пониште сви наметнути закони и одлуке.

"Морамо направити искорак, а то се може преко Парламента, да поништимо све законе које је наметнуо високи представник. Наравно, за то треба да постоји консензус већине политичких партија", каже Милорад Којић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.

"Нико нема право у овој земљи да намеће законе. Високи представник је кроз бонска овлаштења добијао могућност да наводно помаже Савјету министара у раду, али никако се то није односило на законе", рекао је Бранислав Бореновић, посланик Клуба ПДП-СДС-Листа за правду и ред у ПД ПС БиХ.

Никада високи представник није имао овлаштења да намеће законе и његов мандат у БиХ треба што прије да буде окончан, став је Маринка Чаваре.

"А, добро би било да претходи поништење свих досадашњих наметнутих одлука, да се одговорност пренесе на демократски изабране представнике конститутивних народа", истиче Маринко Чавара, замјеник предсједавајућег ПД ПС БиХ.

Другачије ставе заступају бошњачки политичари. Тешко је, кажу, очекивати д аће одлуке високих представника бити поништене.

"Постоји низ одлука без којих држава БиХ не би била функционална. Када бисте сада погледали у прошлост и погледали одлуке високих представника, држава не би функционисала по нама", сматра Ћамил Дураковић, потпредсједник Републике Српске.

Високи представник има надлежност само да интервенише у доношењу привремених мјере, док Парламентарна скупштина не постигне договор, јасно је то прописано у Дејтону, подсјећају аналитичари. Бонска овлаштења су злоупотребљена.

"Све то је рађено нелегално, јер то нигдје није утемељено у законодавству БиХ, није дефинисано као нешто што је надлежност или улога високог представника. То је био принцип силе, која се користила као подршка интервенционизму", наглашава Бојан Шолаја, аналитичар.

Као једно од могућих рјешења у вези са поништавањем наметнутих одлука високих представника и кориштења бонских овлаштења, могло би бити и то да Хрватска и Србија издају заједничку изјаву којом би потврдили став Уставноправне комисије Представничког дома БиХ, наводе професори са Харварда.