„Неопходно усвојити Закон о Уставном суду БиХ“

У Српској и даље сматрају да је неопходан поменути Закон, а прије свега треба инсистирати на томе да стране судије буде замијењене домаћим.

„Ми имамо приједлог из Републике Српске који смо неколико пута покушавали да представимо нашим колегама из ФБиХ, за који они нису имали разумијевања. Ми треба да донесемо Закон о замјени страних судија. То нам Устав дозвољава. На тај начин би попунили Уставни суд домаћим судијама“, рекао је министар правде Републике Српске, Горан Селак.

Бошњаци све чешће злоупотребљавају све институције на нивоу БиХ, а посебно Уставни суд БиХ, који им је адреса за рјешавање свих проблема, а који им врло често испуњава жеље. Правила мијењају онако како им одговара. Тако су, рецимо, донијели одлуку да се неће изјашњавати у вези са спољном политиком, али су ипак прихватили да одлучују о апелацији Дениса Бећировића која се односи не вето Жељке Цвијановић који је усвојила Народна скупштина, а који се односи на именовање чланова Комисије за очување националних споменика БиХ.

„Да постоји Закон о Уставном суду БиХ, никада овакве експерименте не би изводили. Тако имамо сада апелацију појединих посланика везано аз Кривични закон који је прошао Уставни суд Републике Српске. Овдје имамо сталну потребу да се мијеша у јавни и правни живот у Републици Српској“, рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

„Умјесто да је донесен Закон у ових 30 година, они су стално дјеловали у складу са правилима. То су све девијације које не могу истрпити било какве демократске процедуре у БиХ“, поручио је лидер СНСД-а Милорад Додик.

Да би рад Уставног суда Бих требало да буде регулисан законом усвојеним у Парламенту сматра и Шемсудин Мехмедовић. Његов став је и да треба проширити надлежности те институције.

„Поготово у случају да се гаси Уред високог представника, чије би се надлежности могле пренијети на Уставни суд. У тој варијанти би то било пренос надлежности са дејтонских институција на домаће институције БиХ“, рекао је посланик Мјешовитог клуба у ПД ПС БиХ, Шемсудин Мехмедовић.

Логично би било да смо приликом формирања уставног суда усвојили и законско рјешење о раду те институције, сматрају правници. С обзиром на то да нисмо, дошли смо у апсурдну ситуацију у којој уставни суд има интерна правила, која мијењају како им одговара и која су у многим случајевима изнад Устава БиХ.

„Та правила и процедуре често нису у складу са Уставом БиХ. Онда се поставља питање како и на који начин је могуће оспорити Пословник о раду Уставног суда БиХ. Долазите у правну празнину гдје тај пословник није могуће оспорити нигдје, да га није могуће оспорити ни пред самим Уставним судом, јер је то његов акт“, рекао је професор уставног права и бивши судија Уставног суда БиХ, Витомир Поповић.

„Они суде по својим правилима, које опет тај суд сам тумачи, тако да они сами одлучују шта је њихова надлежност, они одлучују да лице које има 70 и више година може радити у том суду . Све оно што се односи на друге људе, не односи се на судије Уставног суда“, рекао је правник Милан Петковић.

Мандат и легитимитет судија, а и састав уставног суда посебно су спорни. Тако, рецимо, Устав БиХ предвиђа да у том суду буде девет судија. Има их седам. Тако је Правилник омогућио. Устав каже и да судије са навршених 70 година одлазе у пензију. У Уставном суду БиХ ту су и након пензије. Правилник то омогућава.