Нико више и не спомиње високог представника?

Ништа нам добро нису донијели, па ова ситуација не би требало да буде привремена, већ трајна, јер БиХ са високим представником је ништа друго него протекторат, каже Сања Вулић.

„Што је зла у БиХ и интервенција на Општи оквирни споразум за мир, управо су извршили високи представници, и они који су били легални, и овај нелегални и најбаксузнији Шмит. Све вријеме је покушавао да распакује Дејтон, трудио се да истријеби хришћане са подручја БиХ и апсолутно је нарушавао конститутивност народа“, рекла је Сања Вулић, потпредсједник СНСД-а.

Добро је што смо дошли у овакву ситуацију, јер је сада свима јасно да можемо и требамо функционисати без туторства, сматра Бранислав Бореновић. Још само да се на то навикну и у Сарајеву.

„Тако да је период пред нама у којем ће, надам се, бити довољно политичке мудрости и зрелости, али и одговорности међународне заједнице, да се коначно уђе у фазу дефинитивног, формалног затварања ОХР-а и да уђемо у фазу у којој ће домаће институције радити свој посао, у складу са Уставом ове земље, консензусом, никако другачије“, рекао је Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у ПД ПС.

Има и оних којима недостаје високи представник. Треба га именовати што прије, неопходан је, став је бошњачких политичара.

„Све док не дође до неког унутрашњег договора у БиХ, нама треба међународни надзор, јер нисмо довољно смогли ни политичке памети, ни демократске зрелости да сами функционишемо“, рекао је Ћамил Дураковић, потпредсједник Републике Српске.

Не само да се у дипломатским круговима не говори о високом представнику, већ то више није тема ни међу политичарима, а ово више нису ударне теме у информативним емисијама. И то је добро, сматрају аналитичари.

„Ја мислим да је ово почетак нашег навикавања да живимо без ОХР-а, што сам ја увијек заговарао. Мислим да је срамота у 21. вијеку имати странца који управља државом“, рекао је Драгомир Вуковић, политички аналитичар.

У мјесец и по дана пропала су три покушаја именовања високог представника у БиХ. Представници земаља чланица ПИК-а схватили су, очигледно да се узалуд састају, јер договор не могу или не желе да постигну. Изгледа да су и Европа и Америка окупиране неким другим проблемима, па ни њима више није битно ко ће у бијелу кућу на Миљацки.