Подаци показују како су се грађани снашли приликом кориштења нових технологија

Очигледно се гласачи нису најбоље снашли кад је у питању заокруживање појединачних кандидата на страначким листама. Није помогла ни чињеница да листићи за различите парламенте нису били довољно различити да би се на први поглед могло закључити којем нивоу припадају.

Лекције за наредне изборе

Међутим, то су ствари које се могу поправити на наредним изборима, а за очекивати је и да ће грађани, који су се на лицу мјеста увјерили како нове технологије функционишу, наредни пут гласати пуно лакше.

Бања Лука

Малинић за АТВ: На четири бирачка мјеста у Бањалуци била дужа кашњења

Осим тога, ЦИК може, на основу искустава на овим изборима, поправити изглед листића на наредним, у складу с реакцијама јавности.

Уопштено гледајући, може се закључити да су се нове изборне технологије показале у пракси, јер ниједна политичка опција више не може сумњати да је дошло до прекрајања изборне воље на сам изборни дан.

Више неважећих листића за парламенте него за појединачне функције

Што се тиче неважећих листића према до сада доступним подацима на страници ЦИК-а, на нивоу избора за Предсједништво БиХ, било је 3,9 одсто неважећих листића за избор бошњачког и хрватског члана Предсједништва БиХ, пет одсто за српског.

У просјеку, број неважећих за овај ниво је испод четири одсто, што је у оквиру очекиваних параметара. Нешто већи број неважећих је у Републици Српској, што мало чуди имајући у виду да је на листи било само три кандидата.

На листи за предсједника и потпредсједнике Република Српска, укупно је било 26 хиљада неважећих листића, односно око 4,8 одсто, што је слично броју неважећих и за Предсједништво БиХ, што показује да су се грађани РС мало теже снашли од оних у ФБиХ.

У Републици Српској већи број неважећих листића

Проблеми су се појавили на парламентарним листама, па је, на примјер, за изборе кандидата за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, било 118 хиљада неважећих листића или чак 8,7 одсто. За Народну скупштину Републике Српске тај износ у процентуалном нивоу је чак и већи и износи готово десет одсто, што значи да је сваки десети грађанин Српске или намјерно поништио свој гласачки листић за посланика у НСРС или није знао како гласати.

И за Представнички дом парламента ФБиХ ситуација је слична – око 8,5 одсто листића је неважећих, што такође није безначајан број, преносе Независне новине.