Пресуда прије одлуке – Ни након шест мјесеци нема одговора Уставног суда БиХ

Ту су и посљедице, али одлуке нема. Комплексан је то посао, кажу из крњег Уставног суда БиХ. Предмет је сложен, на њему се интензивно ради. Постоје и старији предмети који чекају рјешавање.

"Утичу захтјеви за привременим мјерама, обавезне фазе поступка, што укључује очитовање доносиоца закона /законодавни органи БиХ, ентитета, и тако даље/ што у неким случајевима има за посљедицу нешто дуже укупно трајање поступка. Тренутно у поступку рјешавања пред Уставним судом БиХ има осам предмета оцјене уставности који су хронолошки старији од предмета на који се односи упит и сви ће бити ријешени у складу са наведеним правилима’“, поручили су и у Уставног суда БиХ.

Сложен предмет или сложена ситуација? Пресуда предсједнику Републике Српске већ је донесена управо на основу одредби чија се уставност оспорава. Они желе да прође вријеме пријаве кандидата за избор, каже Милорад Додик. На тај начин ће бити дио једне срамне структуре политичких злочинаца окупљених у Тужилаштву, Суду, Уставном суду БиХ.

,,Намјерно одгађају доношење одлуке која се мора донијети или ће још једном показати да су нешто што је изван права или изван било какве подршке Уставу јер Устав прецизно и јасно каже да у БиХ законе може донијети само Парламентарна скупштина и нико други. Ако они у Уставном суду кажу да неко други може, који то онда Устав они штите? Све је то на неки начин јасно. Све је то дио политичке ујдурме Сарајева и дијела међународне заједнице“, казао је Милорад Додик, лидер СНСД-а.

Нова правна битка води се и због Декларације о затварању ОХР-а. Документ без директних посљедица завршио је у процедури заштите виталног националног интереса. Дио клуба Бошњака у Вијећу народа Српске, сматра да је интерес угрожен. Сагласност није постигнута ни на заједничкој комисији НС РС и Вијећа народа, па ће коначну ријеч дати Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Републике Српске. Делегати Клуба српског народа нису изненађени, све су ово, како кажу - очекивали.

,,Кад год Клуб Бошњака посеже за ветом. Чини ми се да ни једном нису једногласно донијели ту одлуку.Ту постоји одређена група, не можемо режи да је то став свих. Самим тим нема то такав легитимитет као да се донесу једногласно. Али, они на то имају право. Устав им је дао то право и ево, ту смо гдје смо“, рекао је Огњен Жмирић, делегат у Клубу Срба у Вијећу Народа Републике Српске.

Прича о ОХР-стара је три деценије. Смјењивали су се високи представници, наметали закони, мијењали устави, суспендовале одлуке домаћих институција. Њихово дјеловање било је све само не усмјерено ка налажењу рјешења за будући суживот, каже историчар Милош Ковић. Сада се по први пут озбиљније отвара питање краја ОХР-а. Коначно је дошло време да народи у БиХ почну да разговарају. Не треба им тутор, са које год стране долазио.

„Очигледно је да у Сарајеву мисле да ће њихове позиције бити појачане спољним фактором и мијешањем Брисела. Али, како се видело из судбине Шмита, спољни фактор може да буде врло двосмислен. Оно што долази споља уопште не мора да иде у прилог политичког Сарајева“, поручио је Милош Ковић, професор историје на Филозофском факултету у Београду.

Дошао је крај ОХР-е, оптимистични су и правници. Одавно је постао препрека нормалном политичком животу.

„Заправо ово је при крају. Можда је и сами крај.Зато што је суштина у томе да сазријева и све је осјетнија подршка наших пријатеља у свијету. Да учинимо можда још један квалитетан корак, да мало више поспремимо нашу кућу“, рекао је Миле Дмичић, професор уставног права.

БиХ је добила несвакидашњи правни експеримент. Најприје је примијењен закон, а тек након тога утврђује се да ли је закон уопште у складу са Уставом. Апсурд је тим већи што се на једној страни мјесецима чека одговор на питање да ли је уставан закон који производи конкретне посљедице, а на другој се хитно разматра може ли Декларација о ОХР-у угрозити права једног народа.