Сједница ПИК-а све ближе, нагађања све учесталија

Медији у Федерацији пишу да ће БиХ уочи сједнице ПИК-а посјетити министри из Француске и Њемачке, земаља које би, наводно на мјесту високог представника радо видјеле Француза Ренеа Тројка. Спомиње се и Американац Вилијам Ругер, а Италија је већ кандидовала Антонија Занардија Ландија. И док у другом ентитету свакодневно бригу воде о томе ко ће доћи у ОХР, став из Српске непромијењен.

„Тај фамозни Савјет за имплементацију мира није дио Дејтонског мировног споразума. Он је себи прибавио моћ на позицијама политика које нису биле засноване на здравом разуму. Да ли је здраворазумно да 30 година у једној земљи покушавате да проведете једну ствар и не можете то да урадите, да можда није вријеме да одустанете од тог“, рекао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

ОХР је давно требало затворити, а од примјене бонских овлаштења нико није имао никакве користи, сматра Драган Човић.

„Односно, имали смо много више штете и покушаја трансформирања нечега што је Анекс 4 Дејтонског мировног споразума. Друга ствар, ако ће све већ бирати високи представник, а евидентно је да хоће да има врло јасан, ограничен мандат. Ја мислим да је то већ договорено“, рекао је Драган Човић, лидер ХДЗ-а.

ОХР је завршио своју мисију у БиХ. То су схватили сви осим политичара који своју политичку одговорност делегирају међународној заједници и високом представнику, став је правника Дамира Сакића.

„Што се тиче избора новог високог представника, пред Савјетом за имплементацију мира је избор. С једне стране, могу поново покушати противправно неког прогласити за високог представника, неког ко неће имати подршку свих политичких представника у БиХ, а што ће за посљедицу имати нове уставне и политичке кризе или могу резолуцију прослиједити Савјету безбједности УН-а, који је утврдити дужну трајања мандата новог високог представника“, рекао је правник Дамир Сакић.

Без обзира на то што САД, али и представници све већег броја европских земаља заговарају став да је прошло вријеме међународног иневренционизма, у Федерацији то не чују. Понављају да још није вријеме за затварање ОХР-а.

„Ја нисам за Уред високог представника, али јесам за његово постојање док с ене испуне услову пет плус два. И, што је врло важно, чињеница је да имамо одређену институцију која ће моћи извршити притисак и санкције, уколико дође до кршења Дејтонског споразума, Устава БиХ“, рекао је генерални секретар Европског покрета у БиХ. Харис Плакало.

Оптимистично је очекивати да ће нови високи представник штитити Дејтонски споразум и Устав Бих, јер то нису радили ни његови претходници. Напротив, сваки од њих остаће упамћен по наметању закона и одлука, које су нарушавале уставни поредак БиХ.

„Бонска овлашћења су омогућила високом представнику да он постане најважнији законодавац у БиХ, обликујући њено државно уређење. Доношењем нових и измјенама постојећих закона, високи представник је битно мијењао уставом утврђене принципе подјеле надлежности.БиХ је држава чија је политичка стварност годинама функционисала у форми полупротектората, уз сталну неизвјесност о томе када ће такав модел управљања коначно бити завршен“, рекао је предсједник Републике Српске Синиша Каран.

Каран наглашава и да могуће правно преиспитивање наметнутих одлука високих представника не представља никакав напад на БиХ, већ легитимно уставноправно питање. Неопходно је, каже, преиспитати све наметнуте одлуке високих представника, нарочито ине којима је вршен пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ.