Шта би било да није привремено отворен нови гранични прелаз Градишка?

Скоро 400 хиљада евра дневно. Готово 12 милиона мјесечно. И потенцијалних 145 милиона евра годишње директне штете избјегава се привременим отварањем новог Граничног прелаза у Градишци. Односи се то на додатне трошкове превоза, према рачуници актуелних података о улазу царинских јединица, односно увоза преко Граничног прелаза у Градишци. У складу са важећим Споразумом о категоризацији граничних прелаза између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, постоје само два гранична прелаза са потпуним инспекцијским надзором, тзв. БИП-ови, Градишка на сјеверу БиХ и Бијача не југу.

Потпуни инспекцијски надзор подразумијева: ветеринарску, фитосанитарну, санитарну и царинску контролу за робу животињског и биљног поријекла. Дакле, угрожен је прекогранични прелаз све хране. Шокантне пројекције потврђене су и податком којим је СТК БиХ позвала на хитно рјешавање питања - Гранични прелаз Градишка није само један од највећих и најпрометнијих у БиХ. То је прелаз преко којег иде више од 90 одсто робе која подлијеже фитосанитарном прегледу - у преводу све биље, односно воће, поврће, житарице, сјемена, ђубриво.

"Подсјећамо на значај ГП Градишка, преко којега се, осим огромних количина свих роба, извози више од 90 одсто свих роба које подлијежу фитосанитарној контроли. Сходно томе, свако отежавање извоза не утиче само на логистичку компоненту, већ директно пријети континуитету испорука, испуњењу уговорних обавеза, нарушавању репутације извозника на иностраним тржиштима и, посљедично, губицима у приходима и тржишном учешћу", навели су из СТК БиХ.

Свега тога свјесни су и у Привредној комори.

"Огромни губици и колапс. Имате робу која је наручена и која је на путу да уђе у БиХ, која неће моћи да пређе, поготово ако се ради о робама биљног и животињског поријекла. Исто тако роба која је данас требала да иде за Хрватску, неће моћи да се транспортује, јер се ми требамо вратити у Херцеговину, Бијачу да би возили робу биљног и животињског поријекла. А ви знате гдје је доле Херцеговина и колики је то пут", рекао је предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић.

Управо зато једина алтернатива био би Гранични прелаз Бијача.Хипотетички гледано, уколико би Гранични прелаз у Градишци остао затворен, а да као примјер узмемо камион који превози робу из Загреба до Градишке и стиже за просјечна три до четири сата. Рута која је раније изгледала једноставно, из Загреба, преко Окучана, па све то Градишке претворила би се у вишесатно путовање преко југа земље. И то рутом: Загреб , Карловац, Босиљево, Задар, Сплит, Плоче , Љубушки,Мостар, Јабланица, Коњиц, Сарајево, Зеница, Добој, Бањалука. У појединим случајевима дио превозника могао би користи и алтернативне правце преко Травника и Мркоњић Града, али суштина је иста. Умјесто најкраћег излаза према Крајини, камиони би морали проћи кроз готово цијелу Хрватску и пола БиХ. У пракси, то би значило додатних 300 до 500 километара по тури, четири до осам сати дуже вожње, знатно већу потрошњу горива, трошкове путарина кроз Хрватску и БиХ, додатне дневнице и радне сате возача. Не заборавимо и већи ризик пробијања европских правила о времену вожње и одмора.По свему судећи, то би био огроман логистички и економски проблем за цијелу БиХ, посебно за сјеверозапад земље.

"Да би знали колико је то оптерећење, то је у просјеку 919ЈЦИ које прелазе са простора сјеверозападног дијела БиХ- То значи да се робни токови морају преусмјерити према ГП Бијача. То је отприлике да можемо доћи до Беча у односу на испоруку наше робе", истакао је главни координатор Конзорцијума "Логистика БиХ" Велибор Пеулић.

Према процјенама заснованим на око 919 дневних царинских процедура, чак 75 одсто робних токова који су раније пролазили преко Градишке, били би преусмјерено и на Бијачу, а око 25 одсто завршило би на Граничном прелазу Шамац. Практично, то би значило да би Бијача дневно преузела око 689 додатних царинских процедура. Огромне гужве, чекања и застој на цијелом коридору Вц. Ако се узме просјечан оперативни трошак међународног транспорта од око 1,8 евра по километру, само једна додатна рута коштала би између 250 и 600 евра више по камиону, зависно од врсте робе и крајње дестинације. Самим тим, када све поменуте околности узмемо у обзир, избјегава се огромна штета, када се урачунају сви индиректни ефекти, инфлација, скупљи увоз, пад конкурентности и поремећај ланаца снабдијевања. Више горива, више путарина, више радних сати возача и много већи ризик кршења европских правила о времену вожње и одмора.