Шта БиХ мора урадити да добије новац из ЕУ?

Укупна средства намијењена за БиХ су 976 милиона евра, али највећи дио, око 700 милиона евра су кредитна средства.

„Период одгоде за првих 50 реформских корака, чији је рок био децембар 2025. године траје 12 мјесеци и истиче 31. децембра 2026. године. Тиме се БиХ ускоро излаже ризику губитка 373,9 милиона евра уколико не буду испуњени и реформе проведене“, наводе из Европске комисије.

Република Српска не кочи реформску агенду као што се то покушава представити, став је Мирослава Вујичића. Каже, проблем је на другој страни.

"Стално је присутна теза да Република Српска кочи реформску агенду и успорава повлачење средстава из Европске уније што није тачно, ми смо испуњавали своје обавезе, наравно нисмо пристајали на оне ствари које су се тицале уставних надлежности, проблем је увијек био на другој страни међу партнерима у Федерацији, они су углавном кочили и реформску агенду и план раста", рекао је Мирослав Вујичић, замјеник Предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције ПС БиХ.

Песимиста је и Ненад Грковић. Каже, БиХ ће бити једина земља која неће искористити средства предвиђена планом раста.

"Са тим средствима је планирана обнова инфраструктуре, изградња цеста, аутопутева, обнова водовода, канализационих система, јасно се зна гдје би отишла та средства, међутим то наше политичаре не интересује", рекао је Ненад Грковић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Лаж је да су средства из Плана раста бесплатна јер се један дио мора вратити, а начин како ће се трошити одређује Европска комисија, јасан је Срђан Амиџић.

"Не постоји већа лаж која се етаблирала у медијима да ми добијамо 300 милиона евра, ми добијамо кредите, комплетан износ када је у питању план раста је негдје око 970 милиона евра за читаву БиХ у периоду који није краћи од 3 године, али је 700 милиона евра кредит", рекао је Срђан Амиџић, министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ.

Када је ријеч о финансијском пакету, главни дио износа чини кредитни аранжман.

"У облику кредита за специфичне пројекте, тако да у складу са тим пројектима та средства морају да се користе у складу са правилима везано за специфичне пројекте који су одобрени од стране ЕУ", рекао је Обрад Кесић, амбасадор и шеф Мисије БиХ при ЕУ.

Поруке које долазе из Брисела указују да правила Европске комисије остају стриктна, а рокови се неће и не могу прилагођавати унутрашњим политичким приликама и блокадама.

Из Српске порука јасна – нећемо прихватити ништа што је на штету Републике Српске.