Стиже новац из Европске уније

Луиђи Сорека тврди да Инструмент претприступне помоћи помаже земљама на европском путу у постизању стандарда у областима јачања демократије, владавине права, реформе правосуђа, борбе против корупције, заштите животне средине.

"Средства од 140,5 милиона евра доносе конкретне користи грађанима, домаћим пословним субјектима и јавним институцијама", рекао је Луиђи Сорека, шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Оваква БиХ нас занима, без опструкција и блокада, поручује Саво Минић.

"Уз уважавање ставова сва три конститутивна народа. Увјерен сам да то жели сваки нормалан човјек у Републици Српској и Федерацији БиХ", рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Коначно смо добили средства из фондова Европске уније и ово је позитиван сигнал за БиХ. Међутим, како не би пропустили и средства из других еу фондова, домаћи политичари мораће да ураде још много тога став је Албина Муслића.

„Или ћемо као држава испунити обавезе и тиме брже корачати на путу ка Европској унији или ћемо се бавити некаквим унутрашњим питањима и тај пут зауставити“, рекао је Албин Муслић, посланик СДП-а у ПД ПС БиХ.

Битно је нагласити да је Република Српска била истрајна у својим ставовима и да није пристала ни некакве уступке на штету Српске. Тако смо дошли ди ових средстава, која су значајна, али нису ово једини фондови које Српска користи у циљу реализације пројеката значајних за грађане.

„Примјера ради, само са Свјетском банком и ИБРД-ом радимо пут Фоча-Шћепан поље који кошта 99,4 милиона евра, рехабилитације путева, изградња психијатријске болнице итд. То све говори колико се Република Српска отворила, али истовремено је Република Српска била исправна у оном моменту када је рекла да не жели да пристане на уцјене“, рекао је Срђан Амиџић, министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ.

Програм ИПА три за период од 2025. до 2027. године предвиђа и подршку зеленој агенди и одрживој повезаности. Активности ће, између осталог, бити усмјерене и на ублажавање климатских промјена, што ће помоћи локалним заједницама да се боље носе са посљедицама климатских промјена