Тужилаштво БиХ: Нећемо проводити истрагу против Младена Филиповића

Једно дјело је прослијеђено тужилаштву у Републици Српској.

Из Представничког дома су у фебруару послали кривичну пријаву на адресу Тужилаштва БиХ због сумње да "шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић припрема независност Српске и лобира како би остварили тај циљ".

Пријављен је за "Напад на уставни поредак БиХ", "Угрожавање територијалне цјелине", "Давања награде или других облика користи за трговину утицајем" те "Удруживање ради чињења кривичних дјела". Као доказ је достављен консултантски уговор који је он потписао са лобистичком кућом, а у којем је независност РС-а један од циљева.

Према документу Тужилаштва БиХ упућеном посланицима Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, наредба о неспровођењу истраге се односи на кривична дјела "Напад на уставни поредак из члана" 156. и "Угрожавање територијалне цјелине из члана" 157. Кривичног закона Босне и Херцеговине.

У истом акту наведено је да "не постоје основи сумње да је починио пријављена кривична дјела", док је спис који се односи на пријављено кривично дјело Давање награде или другог облика користи за трговину утицајем из члана 219а. Кривичног закона БиХ достављен Републичком тужилаштву Републике Српске на оцјену стварне и мјесне надлежности. За ово кривично дјело је такође образложено да га може починити само лице са службеним или друштвеним положајем које тражи или прима награду ради посредовања у обављању службене радње, при чему корупцијска намјера мора постојати с обје стране.

У документу се појашњава да су за постојање кривичних дјела против уставног поретка и територијалне цјеловитости БиХ потребне радње које подразумијевају употребу силе или пријетњу силом, односно дјеловање усмјерено на насилну промјену уставног поретка, свргавање највиших институција или угрожавање територијалног интегритета државе. Тужилаштво наводи да само закључење уговора, па и када је политички мотивисано, не ствара аутоматски кривичну одговорност по тим одредбама.

Даље се истиче да је у конкретном случају ријеч о консултантском уговору, који је по правној природи врста грађанског уговора.

Из Тужилаштва БиХ сматрају да ако би такав уговор био супротан Уставу Босне и Херцеговине или другим прописима, био би ништаван у цијелости или дјелимично, али сам по себи не би производио посљедице које угрожавају уставноправни поредак, политичку стабилност, правну сигурност и несметано функционисање институција Босне и Херцеговине.

На крају се наводи да њихова анализа садржаја кривичних пријава и закључених уговора упућује на могућност да би евентуална обиљежја кривичних дјела могла бити цијењена према Кривичном закону Републике Српске, јер из навода пријава произлази да би се могло радити о уговорима с ништавним одредбама и евентуално незаконитом располагању буџетским средствима.

(Кликс)