УИО БиХ ће поштовати забрану обраде података, непознато како ће се подносити ПДВ пријаве

Управа од дана када су примили Рјешење Агенције тражи начин како да прикупи пријаве и наплати ПДВ и царине.

„Прије истека рока, а то је 2. јул, који је дала Агенција, Управа за индиректно опорезивање ће саопштити како ће функционисати систем и какве ће произвести посљедице, прије свега, по пословну заједницу, али и за цијели систем, порески и царински систем Управе за индиректно опорезивање“, рекао је Зоран Тегелтија, директор Управе за индиректно опорезивање БиХ.

Неке одлуке већ су донесене. Свих 15 хиљада до сада издатих потврда за електронске потписе за пријаву ПДВ-а и око 800 које су издате кроз нови царински транзитни систем биће стављене ван снаге, најављује Тегелтија. Није сасвим јасно зашто се Управа одлучује на стављање ван снаге већ издатих потврда електронских потписа кад рјешењем Агенције за заштиту личних података није наложено брисање података, што је објашњено и у саопштењу Агенције.

Из диспозитива Рјешења неспорно произилази да изречене мјере производе правно дејство за убудуће и не производе правне посљедице на раније поступке издавања квалификованих електронских потврда.

Шест дана прије него што, према Закону о порезу на додану вриједност, почиње подношење ПДВ пријава за јун није познато како ће обвезници пријавити ПДВ. Посљедично, није познато ни како ће Управа прикупити око 900 милиона марака пројектованог прихода од ПДВ-а и царина“, саопштење је Агенције за заштиту личних података БиХ.

„То у овом тренутку нико са сигурношћу не може да каже како ће то изгледати. Наравно, од 2023. године, промијењени су прописи – дефинисани су да сви порески обвезници подносе пореске пријаве дигитално потписане и то у овом тренутку сви порезници користе. Мислим да ћемо, наравно, уколико не будемо могли даље да радимо, мораћемо мијењати одређене прописе који ће бити сасвим сигурно корак уназад. Колико ће то продужити вријеме подношења пореских пријава, то нико у овом тренутку заиста са сигурношћу не може да каже“, рекао је Тегелтија.

Пропис који сасвим сигурно мора да се мијења је Упутство о подношењу пријаве за ПДВ употребом квалификоване електронске потврде које је у јулу 2023. године донио Зоран Тегелтија. А донио га је на основу Правилника о примјени Закона о ПДВ-у којим је тадашњи предсједник Управног одбора Управе, Вјекослав Беванда прописао да су велики обвезници индиректних пореза дужни да од јуна 2023. подносе електронске пријаве употребом квалификоване потврде. А тим упутством, између осталог прописано је.

„До наступања рокова за обавезно подношење ПДВ пријаве употребом квалификоване електронске потврде из члана 5. овог упутства примјењују се Упутство о електронском подношењу пријава самоопорезивања. Чланом 5. Упутства нису прописани рокови од којих обвезници индиректних пореза морају да подносе пријаве с електронским потписом. А према Упутству о електронском подношењу пријава самоопорезивања пуних пет година прије новог упутства о квалификованој електронској потврди ПДВ пријаве такође су се подносиле електронски, али – без електронског потписа“, наводи се у Упутству о подношењу пријава за ПДВ употребом квалификоване електронске потврде.

Додатно, Управа за индиректно опорезивање три дана прије Рјешења Агенције за заштиту личних података, односно 9. јуна ове године, објавила је на својој интернет страници подсјећање да је прошло више од двије године од ступања на снагу обавезе потписивања пореских пријава путем квалификоване електронске потврде, констатујући да Управа у свом пореском информационом систему има евидентиране пореске обвезнике који не потписују пријаве електронским потписом. Након што смо почели да се распитујемо откуда долази паника у јавности да ће цијели систем Управе, а посљедично и буџети по БиХ да колабирају ако још постоји могућност да се електронске пријаве подносе без електронског потписа – обрисали су саопштење.

У једном од бројних разговора са Управом за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине које смо имали у посљедњих неколико дана један од запослених – управо на реферату електронских потписа – рекао нам је да им је потребно око три мјесеца да се врате на стари систем. На наше упорно инсистирање да одговори на питање да ли је могуће поднијети електронску пријаву без електронског потписа, у једном тренутку је ипак рекао – технички је могуће. А онда је питао: „Гдје води овај разговор?“

Разговор је требало да одведе до рјешења и информације за сва правна, али и нека физичка лица која од 1. јула треба да пријаве Управи за индиректно опорезивање шта су то све купили или продали у јуну како би им Управа израчунала колико ПДВ-а треба да плате – или врате ако желе. Али разговор је водио даље до званичне информације да ће се и Управа за индиректно, слично као и IDDEEA, оглушити на забрану Агенције за заштиту личних података која има законску могућност да им одреже казну до 40 милиона марака колико УИО има да плати, или у случају IDDEEA-e - која вјероватно нема толики новац - до 4% укупног годишњег промета. А онда се јавио директор Управе за индиректно да коначно саопшти да се Управа неће играти анархије, ма колико да му није право због рјешења Агенције.

„Цијели систем како ће функционисати зависиће од односа Агенције за заштиту личних података према овим другим издаваоцима квалификоване електронске потврде и, уколико њих буду третирали као што су третирали Управу за индиректно опорезивање – а ја не видим разлога да не буде тако – имаћемо једну ситуацију, али уколико им омогуће да они несметано наставе да раде, мислим да ћемо имати нешто сасвим другу ситуацију, али то је у овом тренутку сасвим сигурно до Агенције за заштиту личних података, а не Управе за индиректно опорезивање“, рекао је Тегелтија.

Друга два овјериоца која је, поред IDDEEA-e и Управе за индиректно опорезивање, у регистар овјериоца квалификованих електронских потписа уписало Министарство транспорта и комуникација БиХ су БХ. поште и једна приватна фирма. Сазнајемо да је инспекција Агенције за заштиту личних података обишла и та друга два овјериоца, али ту нема основе за забрану. Ради се о правним лицима која нису државни органи, прецизније управне организације чије су надлежности прописане законом. Законима о Управи за индиректно и IDDEEA-i нису прописане надлежности за обраду личних података с циљем издавања квалификација за електронске потписе. А управо закони за управне организације у овом смислу исто су што и рјешење о регистрацији правног лица које може да се бави само оном д‌јелатношћу за коју је регистровано.