БиХ има прилику да исправи срамоту: Шмитове измјене Кривичног закона пред Уставним судом

"Али други, пуно важнији ниво, да се оцијени квалитет такве одлуке, таквог законског текста, таквог једног општег става, да први пут доживљавамо након 100 година да се одлука једног појединца штити кривичним законодавством. Од пада монархија, ово је први пут да је такво кривично законодавство штити некога и нечију одлуку", рекао је Златко Кнежевић, бивши судија Уставног суда БиХ.

Уставни суд БиХ неколико се пута у прошлости изјаснио да није надлежан да се бави мандатом и овлаштењима високог представника. Не тиче их се ни да ли је тај високи представник именован на исправан начин. Одлуке ОХР-а до сада су се узимале здраво за готово и третирале као дио домаћег законодавства. Поновио је све то и предсједник Уставног суда у интервјуу за АТВ. Била је то прилика да позове Народну скупштину да именује судије Уставног суда из Републике Српске.

Градови и општине

Срби у сузама и страху због отетих цркава и гробова предака

"Можда би недостајуће колеге из Републике Српске допринијеле даљњој расправи на ову тему и можда показали да се амбијент у БиХ, и уставноправни, и политички, и сваки опште друштвени, мијења набоље, па да се онда, као и међународним судијама, тако и високом представнику, захвалимо и кажемо сретан вам пут – ми ћемо своје ствари у пуном капацитету рјешавати", рекао Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ.

Судије из Републике Српске раније су могле само да издвајају мишљење док су судије из реда бошњачког народа, заједно са страним судијама гласали за уставност наметнутих закона. Између осталог, управо због тога нема најава да ће Парламент у Бањалуци именовати српске судије у Уставном суду. Па ипак, одлука Уставноправне комисије Парламента БиХ ствара прилике.

"Надам се да ће овај акт, односно овај закључак Уставноправне комисије довести и до неких ширих правних посљедица, а то је једног законодавног поспремања БиХ, да се ставе ван снаге сви они акти које је донио ОХР, односно сви они и легално постављени високи представници", рекао је Марко Ромић, спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Републике Српске.

Некада је и Парламент БиХ потврђивао одлуке високих представника, па им је на тај начин давао национални легитимитет. Одавно се ни то не дешава, а Парламент БиХ у правилу ћути на захтјеве Уставног суда за изјашњење. Предсједавајући Уставноправне комисије рачунао је, очигледно, да ће тако да буде и овај пут.

БиХ

Федерални медији испрозивали Конаковића: "Зашто дежурно блебетало данима шути"

"Постојала је, можда, могућност да Уставноправна комисија никако се не очитује, да се не постигне сагласност и да уопће немамо одговора према Уставном суду", рекао је Албин Муслић, предсједавајући Уставноправне комисије Представничког дома ПС БиХ.

Уставноправна комисија изјаснила се на процедурални захтјев Уставног суда БиХ, а након што је Уставни суд од Клуба СНСД-а у Скупштини Српске примио апелацију за оцјену уставности члана 203а Кривичног закона.

Милорад Додик, тада предсједник Републике Српске осуђен је у августу прошле године на годину затвора јер је Суд БиХ утврдио да је прекршио члан 203а Кривичног закона када је потписао указ Закона о непоштовању одлука Уставног суда БиХ и указ о измјени закона о објављивању прописа. Члан 203а 1. јула 2023. године наметнуо је Кристијан Шмит.