Волф: БиХ тешко може опстати без дејтонских принципа

"Овај споразум, који је прије 30 година окончао крваве југословенске ратове, није имплементирао чисту демократију. Није донио опште и једнако бирачко право према принципу "један човјек – један глас". Али донио је мир, на том нестабилном простору Европе, и то много вриједи. Не смијемо заборавити да је Први свјетски рат започео управо овдје", рекао је Волф.

Он је истакао да је неколико хиљада људи на свим странама погинуло прије него што је дошло до споразума у Дејтону. Закључује да Босна и Херцеговина без дејтонских принципа тешко може опстати јер јединствен државни народ у Босни и Херцеговини не постоји.

"То није национална држава, него вишенационална држава, налик некадашњој Југославији. И зато би напуштање Дејтона било изузетно опасно", рекао је Волф и појаснио на сљедећи начин:

"Уз Дејтон су под лабавим кровом БиХ настала два готово суверена ентитета – бошњачко-хрватска Федерација и Република Српска – са трочланим, паритетно попуњеним Предсједништвом и Домом народа на државном нивоу, чије су столице равномјерно распоређене на све етничке групе. Етничка чишћења нису поништена, али без јасних разграничења другачије рјешење није било могуће. Зашто? Љевица без историјског памћења у овој високој кући нерадо ће то чути, али модерне демократије функционишу само у националним државама. Јер демократија претпоставља – барем у одређеној мјери – културну хомогеност, заједничке вриједности, неписана правила и претпоставке заједничког живота".

Волф истиче да тек на основи овог заједничког предполитичког темеља могуће је издржати конкретне политичке несугласице и рјешавати их цивилизирано,

"Није случајно да су демократија и национални покрет у нашој Њемачкој, али и у цијелој западној историји ишли руку под руку. Без националног покрета нема модерне демократије, а без демократије нема европских националних покрета", истакао је Волф.

Он је истакао да се у Њемачкој данас не жели чути ријеч "етнија", а љевица и Уред за заштиту уставног поретка одмах подигну обрве чим се о етнијама говори.

"Међутим, тамо, у Босни и Херцеговини, етније и народи имају кључну, вјероватно пресудну улогу. И то Дејтон узима у обзир", рекао је Волф.

Волф истиче да је Дејтон донио мир тако што је комбиновао слаб централни ниво са снажном аутономијом етнички обликованих ентитета.

"Наравно да постоји критика Дејтона, чак и оправдана. Занимљив је, на примјер, приступ администрације Доналда Трампа која је жељела ограничити улогу Високог представника. Европска унија, међутим, тражи ревизију у потпуно другом смјеру", рекао је Волф.

Он истиче да онај ко жели напустити Дејтон мора прво одговорити на питање: шта је алтернатива? Или другачије речено: ко настоји сачувати мир, а ко долијева уље на ватру? Ко настоји уравнотежити народе, а ко једнострано стаје на једну страну?

Он истиче да Европски суд за људска права, који је желио наметнути Босни и Херцеговини једнако бирачко право, долијева уље на ватру, јер једнако право гласа неће створити националну државу ни из чега, већ би нужно довело до етничког гласања и тиме до доминације најбројнијег народа – муслиманских Бошњака.

"Наводно хришћанска унија притом не стоји ништа боље од љевице", истакао је Волф.

Он је подсјетио на изјаве Михаела Бранда, сада државног парламентарног секретара, када је прошле године у интервјуу за један сарајевски лист полемизирао против Дејтона: споразум је, говорио је, "неправедан", чак "неподношљив" и крши "европске и западне вриједности", као и "демократију и владавину права".

"Тај човјек ништа није схватио, ни из историје, ни из комплексности заједничког живота народа у вишенационалним државама", рекао је Волф.

Он је истакао да Срби и Хрвати у Босни и Херцеговини не желе бити мањина у властитој земљи и да се не желе подвргнути муслиманској власти која би одлучивала о њиховим животима и њиховој будућности, као што је то некада било под Османлијама.

БиХ

Из АфД-а за АТВ: Дејтон је донио мир и поредак, али не и стварну сувереност

Волф истиче да то Срби и Хрвати редовно изражавају на изборима и референдумима и да се то мора поштовати.

"Додикова странка је прије двије седмице побиједила на предсједничким изборима у Републици Српској. Уједињене нације и Кристијан Шмит – уз све заслуге које има у Баварској и Њемачкој – морају схватити да је њихова стратегија пропала и да Срби неће промијенити свој избор под међународним притиском", рекао је Волф.

Он истиче да би требали би узети примјер из САД-а.

"Док је Савезна Република Њемачка тадашњем предсједнику Додику забранила улазак у земљу, САД се данас окрећу деескалацији и укинуле су санкције уведене под Бајденом. Од подршке високом представнику прешли су ка ограничавању његове улоге. То је корак у добром смјеру", рекао је Волф.

Он је истакао да се морамо вратити деескалацији и основним принципима Дејтона, без заузимања стране, а то захтјева поштовање права народа на самоодређење.

Истиче да то захтјева и реално сагледавање политичке стварности у овој лијепој, али историјом израњаваној, мултиетничкој земљи, чија три народа имају различите погледе на прошлост.

"Када неки данас паушално нападају овај споразум, то је у најбољем случају наивно, у најгорем: допринос ескалацији у региону. А таква ескалација није у интересу ни Њемачке ни Европе. Хвала лијепо", поручио је Волф.