Из АфД-а за АТВ: Дејтон је донио мир и поредак, али не и стварну сувереност

"Прије тридесет година у Дејтону је окончан рат у Босни и Херцеговини. Био је то преломни тренутак за Европу, успјех дипломатије, тренутак наде. Данас, тридесет година касније, морамо се запитати: Да ли је Дејтон БиХ умирио или замрзнуо? Да ли је створио основу за државност или за трајну зависност?

Одговор је обесхрабрујући.

Дејтон је зауставио рат, али политичку самоодређеност никада није заиста допустио. Од мировног поретка настао је надзорни поредак. Оно што је замишљено као пријелаз претворило се у стање управљане суверености", рекао је Тајх.

Он каже да је БиХ са парламентима, али без стварне самосталне моћи.

"Држава са уставом, али без истинске самоуправе. Формално демократска, али у стварности вођена извана. Међународни надзорни режим, утјеловљен у такозваном високом представнику, био је замишљен као заштитни механизам, а не као замјенска влада. Данас је управо то постао: замјенска влада. Кристијан Шмит располаже овлашћењима која не постоје ни у једној другој европској земљи. Може ставити ван снаге законе, смијенити изабране политичаре и заобићи институције – без демократске контроле, без одговорности и без мандата грађана Босне и Херцеговине", каже Тајх и додаје:

"То није механизам очувања мира, него управљање непунолетношћу. И то је супротно од онога што је Дејтон обећавао: мир кроз одговорност, федерализам кроз равнотежу и сувереност кроз сагласност.

Дејтон никада није био замишљен као пројекат централизоване државе, него као федерална равнотежа између три народа – Бошњака, Хрвата и Срба. Али та равнотежа је уништена централизацијом, међународним уплитањем и структурним неповјерењем."

Он каже да је посљедица тога да земља која функционише, али не расте.

"Држава која постоји, али није самостална. AfD јасно каже да мир не настаје трајном интервенцијом, него самоодређењем. Дејтон је био успјешан док је поштовaо ту равнотежу, а неуспјешан откако је она систематски подривана. Тридесет година надзора није знак стабилности, него застоја. Босна и Херцеговина није сигурносни ризик, него поука о томе како је западна политика замијенила стабилност контролом", рекао је посланик.

Каже и да су САД почеле мијењати став.

"Док Европска унија и даље инсистира на овом моделу, Сједињене Државе су почеле мијењати став. Укинуће санкција Милораду Додику 29. октобра 2025. године било је више од дипломатског сигнала. Било је признање да се конфликти не могу бесконачно управљати. И у Вашингтону се препознаје да је вријеме трајних експеримената изградње нација прошло. Локална рјешења која носе три конститутивна народа једина су будућност за Босну и Херцеговину.

Њемачка, међутим, остаје заробљена у старим обрасцима размишљања. Било под Ампелом или под вођством CDU-а, наша спољна политика не вјерује националној суверености – ни у иностранству ни код куће. Лакше је владати над људима него са њима. И лакше је одржавати структуре које одавно више немају легитимитет.

Али стабилност без легитимитета не траје вјечно. Запад мора препознати када његова улога чувара мира постаје препрека слободи", каже Тајх.

Тајх истиче да је Њемачка 1995. године била дио рјешења, а да сада не смије остати дио проблема.

"Наш задатак није слати нове надзорнике, него враћати одговорност људима, парламентима и народима Босне и Херцеговине.

Тридесет година након Дејтона важи: Мир захтијева повјерење, не старатељство. Федерализам захтијева равнотежу, не контролу. Сувереност захтијева храброст, не бирократију.

AfD стоји иза те храбрости. За Европу суверених отаџбина, а не Европу под надзором. За Њемачку спољна политику која дјелује равноправно, а не из надмености.

Босна и Херцеговина је огледало Европе. Показује шта се дешава када се стабилност ставља изнад слободе. Ко не вјерује Босни и Херцеговини, не вјерује ни Њемачкој. А ко другима ускраћује самоодређење, већ га је одавно предао и у властитој земљи.

Зато је наш став јасан: Суверенитет умјесто протектората. Федерализам умјесто централизма. Партнерство умјесто старатељства.

Овај став не важи само за Босну и Херцеговину – вриједи за Европу у цјелини. Јер ми не желимо земљу којом управљају други, не желимо наредбе из Брисела, не желимо морални наднадзор над националним парламентима. Ми желимо самоодређење за Њемачку, за Европу и за народе Босне и Херцеговине", каже Тајх.

Гашпар: Земља функционише, али не напредује

"Дејтон је требао успоставити федералну равнотежу између Бошњака, Хрвата и Срба, али је управо та равнотежа нарушена сталном централизацијом и међународним интервенцијама. Земља функционише, али не напредује, каже за АТВ Филип Гашпар, савјетник посланика AfD у Бундестагу.

"Прије 30 година у Дејтону је запечаћен мир за БиХ. Оно што се тада славило као успјех дипломатије, показало се као трајно стање туђински одређене суверености. Дејтон је зауставио рат, али није допустио истинску самоодређеност. Привремено рјешење претворило се у надзорну управу. БиХ је држава са парламентима, али без властите моћи, формално демократска, а у стварности управљана извана", каже Гашпар.

Он каже да високи представник посједује овлашћења каква нису замислива ни у једној другој европској држави

"Високи представник Кристијан Шмит (CSU) посједује овлашћења каква нису замислива ни у једној другој европској држави. Он може укидати законе, смјењивати изабране политичаре и владати без икакве демократске легитимације. То више није очување мира – то је колонијално управљање. Дејтон је требао успоставити федералну равнотежу између Бошњака, Хрвата и Срба, али је управо та равнотежа нарушена сталном централизацијом и међународним интервенцијама. Земља функционише, али не напредује. Постоји, али није самостална", каже Гашпар.

Док Сједињене Америчке Државе укидањем санкција Милораду Додику шаљу поруку да су бескрајни експерименти изградње нација пропали и да су потребна локална рјешења, Њемачка се и даље држи неуспјелог модела туторства, без обзира на то влада ли земљом SPD или CDU/CSU, каже Гашпар.

"Тридесет година надзора није знак стабилности, већ знак стагнације. Ко народима у Босни и Херцеговини ускраћује суверенитет, на крају не вјерује ни сопственом народу.

Мир настаје кроз самоодређење, а не кроз трајну интервенцију. Суверенитет умјесто протектората. Федерализам умјесто централизма. Партнерство умјесто туторства.

То важи за БиХ, као и за Њемачку и за цијелу Европу. Ником није потребна држава којом управљају други – било да долазе из Брисела или да се представљају као морални надзорници", рекао је Гашпар.