Гашпар: Нови реализам Вашингтона и крај епохе надзиране демократије

Гашпар наводи да Вашингтон ставља фокус на прагматичну стабилност, не из равнодушности, већ из сазнања.

- У Сарајеву овај нови реализам изазива помијешана осјећања. Политичка елита страхује да ће ОХР изгубити на тежини ако САД држе дистанцу. У Бањалуци то се тумачи као потврда да је Вашингтон препознао границе властите политике. У оба случаја БиХ остаје зависна, материјално, дипломатски и ментално - истакао је Гашпар у ауторском тексту за "Берлинер цајтунг".

Он напомиње да Берлин остаје у улози "васпитача", јер сматра међународну контролу дијелом европске одговорности која се у Вашингтону посматра као оптерећење.

- Готово 30 година након мировног споразума из Дејтона, БиХ остаје испит западне политике реда, уједно и огледало промијењених приоритета. Споразум 1995. године донио је мир, али не и политичку самосталност - наводи Гашпар који је и политички савјетник и есејиста.

Он је указао и на комплексно уређење БиХ, које омогућава политичку заштиту три конститутивна народа, али и на позицију високих представника који снагу црпе из групе земаља без међународноправне основе, а не УН.

- Будући да Савјет безбједности УН није потврдило именовање Кристијана Шмита, Русија и Кина га до данас не признају. У Бањалуци влада увјерење да ослабљивање Шмита није напад на мир, већ обнова равнотеже из Дејтона - истакао је Гашпар.

Он каже да Хрвати у БиХ доживљавају данашњи поредак као неправду, те да хрватски представници годинама захтијевају реформу изборног законодавства која би им омогућила да сами бирају свог члана Предсједништва БиХ.

- Загреб подржава овај захтјев дипломатски, Брисел показује разумијевање, али избјегава притисак на Сарајево. За Хрвате је Дејтон мање заштитни споразум него неиспуњено обећање - равноправност без тежине - навео је Гашпар.

Он каже да сваки од три народа види послијератни поредак кроз властито историјско искуство у којем за Бошњаке остаје гаранција против подјеле, за Хрвате недовршено обећање равноправности, а за Србе симбол спољног наметања.

-- То објашњава зашто свака већа реформа пропада на различитим страховима. БиХ посједује спољни облик демократије, али не и њену унутрашњу сувереност. Није пропала земља, већ управљана, полутрајна структура управљане суверености, која функционише, али не дјелује слободно - истакао је Гашпар.

ПРИВРЕМЕНИ МЕХАНИЗМИ ПРЕТВОРИЛИ СЕ У ПАРАЛЕЛНУ ВЛАДУ

Гашпар наводи да је високи представник првобитно требао дјеловати као посредник у процесима, али да је постао "најмоћнији актер".

- Њемачки политичар ЦСУ-а Кристијан Шмит располаже овлашћењима које су у Европи јединствена. Његово именовање никада није потврдио Савјет безбједности УН, јер су Русија и Кина уложиле вето, али западне државе га признају - истакао је Гашпар.

Он је додао да је институција високог представника првобитно била замишљена као привремени механизам, али да се претворила у трајну паралелну владу.

- Оно што је некад било замишљено као хитно рјешење за осигурање мира, развило се у неку врсту колонијалног остатка у срцу Европе. Његово постојање подсјећа на то да је Запад створио поредак који стабилност замјењује спољном контролом. У времену у којем Европа широм свијета промовише самоопредјељење, БиХ остаје мјесто гдје овај принцип вриједи само ограничено. И Њемачка је у томе од почетка играла главну улогу - сматра Гашпар.

ИЗАБРАНИ ПОЛИТИЧАР КАЖЊЕН ОД НЕИЗАБРАНОГ СТРАНЦА

Гашпар је у ауторском тексту за "Берлинер цајтунг" навео је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик осуђен од суда у Сарајеву јер није поштовао декрете Шмита.

- Изабрани предсједник је кажњен зато што је прекршио закон који је донио неизабрани странац. Пресуда је интернационално изазвала насловне странице и продубила подјелу - навео је Гашпар.

Он је указао да се тешко може замислити да се на овај начин може осигурати мир.

- Његов случај показао је да се надзор и кривично гоњење у БиХ већ одавно преплићу и да међународна контрола не само да надгледа, већ влада - истакао је Гашпар.

Он каже да се у међувремену догодио заокрет америчке спољне политике и да су САД укинуле све санкције званичницима Републике Српске, те упутиле јасну поруку да након три деценије одговорност за стабилност лежи на изабраним представницима.