Зашто бошњачким активистима смета кампања о страдању Срба?

Активисткиња Ајла Кудузовић од римских институција тражи да се од кампање ограде, док је Церић назива лажима и пропагандом, а Републику Српску „мањим босанским ентитетом Ер-ес“. Из Меморијалног центра поручују, кампања није ни политичка провокација, ни негирање жртава других народа.

"Када причамо о негативним коментарима, они који злонамјерно тумаче све оно што смо приказали, све те изјаве су лишене чињеница и истине, елементарне пристојности ја бих рекао и оне су врло лицемјерне и као такве удаљавају нас од било какве идеје да је овдје могућа функционална БиХ“, рекао је директор Меморијалног центра Републике Српске, Денис Бојић.

Тражимо право на равноправност, да наш и глас наших жртава буде саслушан и да српско страдање добије своје мјесто у европској и свјетској култури памћења, јасан је Бојић.

"Република Српска има јасан одговор на све то, Република Српска има јасну мисију, њена мисија је да је наше страдање као најснажнији и најважнији дио нашег идентитета да буде међународно признато, међународно видљиво и да на један равноправан начин приказујемо широм свијета шта нам се дешавало“, рекао је Бојић.

У БиХ се покушава наметнути наратив према којем су само Бошњаци били жртве рата, а актуелна политика према српским жртвама сада је потпуно огољена, оцјена је министра унутрашњих послова Републике Српске.

"Они из политичког Сарајева и бившег поглавара Исламске заједнице у БиХ увијек ћете чути да је нешто пропаганда када је у питању српска страна и српске жртве, српска суза не треба да постоји, српска мајка не треба да жали своје страдале. Нико неће говорити шта се десило у Подрињу, на другим стратиштима, Сарајеву“, рекао је министар унутрашњих послова Републике Српске, Жељко Будимир.

Први пут у историји, српско страдање је на насловним странама италијанских и европских медија. О кампањи су извјештавали „Ил ђорнале“, „Ил темпо“, „Либеро квотидијано“, „Афариталијани“ и „КОСМО“. У текстовима се наглашава да кампања настоји да српско историјско искуство представи изван политичких тумачења и стереотипа.

Управо на свједочанствима људи Меморијални центар заснива значајан дио свог рада. До сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних свједочанстава.