Божо у Њемачкој издржао свега три године: Вратио се кући и покренуо посао

"Три године провео сам у Њемачкој. Видио сам како изгледа живот тамо и одлучио се вратити те наставити посао којим се бавила моја породица. Гдје год да живиш, мораш радити, али овдје ипак имаш више времена за живот", каже Долић у разговору за "Фену".

Регион

У Омишу проглашена природна непогода: Штета од катастрофалног пожара 110 милиона евра

Овај 26-годишњак прије четири године кренуо је с двадесетак хектара, а производњу је из године у годину ширио до данашњих 230 хектара насада.

Највећи дио површина заузима силажни кукуруз, узгаја и соју, док дио земљишта користи за кошњу, производњу сијена и роло-бала.

Већину посла обављају он и отац, док им у вријеме интензивнијих сезонских радова помаже још неколико људи. Улагањем у већу и савременију механизацију настоје посао учинити ефикаснијим и смањити потребу за додатном радном снагом.

Долић каже како се у послу добро надопуњују. Отац доноси дугогодишње искуство у механици и раду на земљи, док се он лакше сналази с новим технологијама које све више улазе у свакодневну пољопривредну производњу.

"Што се тиче механике и рада у пољу, пуно сам научио од оца. С друге стране, данас има пуно нове технологије и ту се ја лакше сналазим, наводи Долић.

Сваке године научи нешто ново

Истиче како је пољопривреда посао у којем се човјек стално мора прилагођавати и учити без обзира на године искуства.

"Сваке године научиш нешто ново, било да је ријеч о сјетви, заштити биљака, условима сијања или припреми тла. То је изазован посао", каже Долић.

Друштво

Божуновићи након шест година борбе за потомство добили бебу

Додатни изазов ове године донијела је суша, која је оставила посљедице и на њиховим површинама. Долић процјењује како би урод могао бити око 20 одсто мањи у односу на прошлу годину, иако се усјеви засад релативно добро држе.

"Пуно улажемо у тло, користимо квалитетна гнојива и редовно радимо анализе земље. Кукуруз је сада у фази опрашивања и могуће је да ће зрно бити нешто ситније него прошле године, али за сада је стање задовољавајуће", каже Долић.

У производњи се, додаје, настоје ослонити на стручне препоруке, али и на искуство које стичу из сезоне у сезону.

"Струка је на првом мјесту, али пуно тога долази и из праксе. Нешто покушате па видите што се показало добрим. Радимо анализу тла и земљи дајемо оно што јој је потребно", не радимо напамет, говори Долић.

Готово све што произведу продају

Око 90 одсто њихове производње чини силажни кукуруз, а уз њега узгајају и соју. Све што произведу пласирају на тржиште Босне и Херцеговине.

Друштво

Одлука Владе на снази: Олакшице родитељима од данас

Један од већих купаца је фарма Марена у Посушју, којој годишње испоручују неколико хиљада тона силажног кукуруза, а сарађују и са другим фармама. Долић каже како за сада немају проблема с пласманом те да би могли продати и веће количине када би их могли произвести.

"Најтеже је док се не пробијете на тржиште. Када имате квалитет и људи препознају да је производ добар, онда вас сами траже. Ми практично све што произведемо продамо. Највише радимо на квалитету и на томе да купци буду задовољни", истиче Долић.

У ширењу производње помажу им и подршке за пољопривреду. Долић је ове године, као млади пољопривредник, остварио подршку Града Ливна коју је искористио за набавку пнеуматске сијачице за кукуруз, а користи и федералне те кантоналне програме подршке за нову механизацију.

Такве програме сматра важним, али наглашава како подршке саме по себи нису довољне без властитих улагања и рада.

Циљ му је 300 хектара и тов бикова

Ни садашњих 230 хектара не види као коначну границу. Циљ му је ратарску производњу повећати на приближно 300 хектара, а након тога размишља и о покретању това бикова.

Бања Лука

ТАБЕЛА: Поново оборен рекорд у Бањалуци, и то не мало

Производња млијека за сада га мање привлачи због нестабилних цијена и високих трошкова.

Након искуства живота и рада у Њемачкој, Долић вјерује како млади који су спремни озбиљно радити и улагати своју будућност могу градити и у Ливну.

"Ко се жели трудити, може успјети и овдје. Може се јако лијепо живјети од пољопривреде, ако се човјек томе посвети и озбиљно ради", поручује Долић.