Да ли се на крсну славу иде на гробље, ево шта каже црква, а шта обичај

То су дани када се окупљамо око трпезе, палимо свијећу, сијечемо славски колач и молитвом призивамо благослов светитеља који чува дом. Слава је симбол заједништва, захвалности и вјере. Али баш у тим тренуцима радости, често се јави и туга јер док дом испуњава мирис тамјана и колача, празна столица подсјећа на оне којих више нема.

Тада многи постављају исто питање: да ли је исправно отићи на гробље за вријеме славе и упалити свијећу онима који су преминули?

Шта каже црквено учење

Према православном учењу, крсна слава је дан светлости, захвалности и духовне радости. Тог дана се не иде на гробље, јер слава није дан жалости, већ дан живота. Свештеници наглашавају да је то тренутак када се молимо Богу и светитељу који нас штити, па се одлазак на гробље не сматра прикладним.

Црква учи да душе наших најмилијих тада нису заборављене — напротив, оне су присутне у молитви и у сваком гесту љубави који чинимо тог дана. Слава је, како кажу духовници, живи мост између предака и потомака, и зато се тог дана у дом не уноси туга, већ благослов и радост.

Када се одлази на гробље

Ако породица жели да ода почаст својим прецима, то се чини прије славе – најчешће дан или два раније.

Тада се може отићи на гробље, запалити свијећа, изговорити кратка молитва и сјетити се оних који су пренијели вјеру и обичаје. На сам дан славе, међутим, препоручује се да се остане код куће, у молитви и заједништву са породицом.

Неки свештеници додају да се и након славе може отићи на гробље, када се празнични мир заврши, јер тиме показујемо поштовање без нарушавања светковине. На тај начин се чува ред, поштовање према живима и спокој према онима који су у вјечности.

Обичаји у Србији и симболика празника

У многим крајевима Србије, обичај налаже да се слава никада не слави у црнини и да се не пале свијеће за мртве тог дана. То није знак заборава, већ вјеровања да се душе покојника радују са нама у небеској свјетлости, пише Она.

Зато се тог дана слави живот, мир и благослов.

У појединим селима и данас се вјерује да је вода са славског колача симбол чистоте и духовног јединства између живих и преминулих. Иако се обичаји разликују од мјеста до мјеста, заједничко им је једно — слава је дан свјетлости, не туге.

Празна столица није празнина

На крају, важно је запамтити: они који нису са нама физички, присуствују свакој слави духовно.

У свакој молитви, у сваком пресјеченом колачу и у свакој захвалности свецу, они су дио тог тренутка. Зато није потребно одлазити на гробље да бисмо показали љубав и поштовање. Довољно је да се помолимо, да их се сјетимо и да славимо оно што су нам оставили – вјеру, снагу и свјетлост дома.