Дарко Андрић о плановима ХЕ Вишеград и утицају климатских промјена

За АТВ је о климатским изазовима, хидролошким моделима и балансирању производње говорио извршни директор за производњу и управљање Дарко Андрић.

Андрић објашњава да се планови производње не доносе на основу једне сушне сезоне, већ на основу дугогодишњих статистичких узорака.

Када се мијењају хидролошки модели?

Одговарајући на питање да ли климатске промјене захтијевају ревизију производних циљева, Андрић наглашава да се за сада прати просјек, али да су корекције могуће уколико се сушни период продужи.

"Не мислим да су планови преамбициозни, јер се они раде на основу хидролошког низа из претходних година и узорка од много више година. Због тога се тренутна ситуација још увијек не може третирати као трајна појава. Међутим, уколико би се десило неколико изузетно сушних година заредом, тада би се сигурно приступило измјени хидролошких модела и промјени планиране количине производње", каже Андрић.

Он додаје да је најбољи показатељ управо почетак ове године, када су током четири мјесеца забиљежени екстремно високи дотоци, што је компензовало сушни трећи квартал. Ипак, флуктуације праве проблеме у уредном снабдијевању.

"Просјечно смо на планираном нивоу, али изазов настаје јер немамо континуирани минимум производње како бисмо у свим моментима задовољили потребе становништва и испунили све производне билансе Електропривреде Републике Српске", објашњава он.

Недостатак воде тежи од преливања

На питање шта је за систем тежи сценарио, преливање воде током високих дотока или рад са смањеним капацитетом због суше, Андрић нема дилему.

"Већа је штета када нема воде, јер онда трпе сви. Када се вода прелива, то значи да су ангажоване све три турбине, да је добра хидрологија и добра производња, чиме испуњавамо наш основни задатак. Међутим, када нема дотока, боримо се за сваки мегават у ишчекивању бољих услова. За сада нема најава катастрофалних поплава, па током новембра и децембра очекујемо нормализацију падавина и дотока, чиме ћемо задржати испуњење плана производње који је тренутно на 102 одсто", наводи Андрић.

Опасност од наглог отапања и пад језера за три метра

Говорећи о предстојећој зими и сњежним падавинама, он напомиње да се прави ефекат снијега осјети тек на изласку из зиме, у фебруару или марту, те да систем захтијева постепено топљење.

"За ХЕ „Вишеград“ највише одговара континуиран доток, јер су наши капацитети акумулације лимитирани. Нагло отапање доноси велике дотоке и неефикасно искоришћење воде. Тренутно смо на доњој минималној коти и ниво нашег језера је опао за више од три метра. Поређења ради, на ХЕ „Пива“ у Црној Гори ти падови су и по неколико десетина метара, а доток им је свега 10 кубика. То јасно свједочи да је изузетно лоша хидрологија погодила сва сливна подручја у региону", закључио је Андрић у разговору за АТВ.