Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Семир Сладић из Градачца објавио је видео снимак из пластеника у којем је уочио поскока.
Током видео снимка који траје минут, Сладић је забиљежио како га је поскок у неколико наврата покушао угристи и што је занимљиво, змија се није повлачила или покушавала побјећи.
Видео је изазвао бројне реакције у којима су многи поручивали да је Сладић требало да убије поскока, док је он сам у једном коментару одговорио да се "никада неће сазнати шта је урадио с њим, јер се никоме не може угодити.
Поскок је најопаснија змија са којом се може сусрети на нашим просторима, а традиционално се сматра и најопаснијом змијом у Европи.
Урбане приче да поскок "скаче на људе" и активно их напада није тачна. Поскок избјегава сукоб са човјеком у највећем броју случајева.
За поскока човјек није плијен, него опасност. Зато његова прва реакција углавном није напад. У зависности од ситуације, када се нађе близу човјека може остати потпуно непомичан и ослањати се на камуфлажу, други ће почеди гласно да сикћу, трећи могу покушати, док поједини могу покушати одмах да угризу ако процијене да су угрожени. Научна истраживања показују и да се поједине јединке значајно разликују по одбрамбеном понашању, али да вјероватноћа уједа расте што је пријетња непосреднија.

Занимљивости
У Високом пронађена змија са двије главе
Другим ријечима, поскок може да уједе из страха и у самоодбрани, нарочито ако је сатјеран у ћоишак и ако му се приђе превише близу. Ипак, не треба рачунати да ће сваки поскок прво побјећи.
Ако угледате поскока на стази, у дворишту или у природи, најбезбједније је да станете и удаљите се неколико метара.
Немојте га окруживати, прилазити му ради фотографисања, покушавати да га подигнете штапом или да га убијете. Посебно не треба стављати руке у непосредну близину змије чак ни ако изгледа мирно.
Ако има слободан правац за повлачење, најбоље је једноставно оставити му простор. У већини ситуација змија ће се сама удаљити када престане да осјећа пријетњу.
То може бити опасно, али опет није добро физички заустављати змију.
Ако је потребно да га подстакнете да промијени правац, то треба радити са велике удаљености, без прилажења и без сатјеривања у угао. Извор Паркови Динарида наводи да поскок избјегава квашење и да се може подстаћи на удаљавање водом. То у пракси значи да се из безбједне удаљености може усмјерити млаз воде из баштенског цријева према простору око змије како би сама кренула у супротном правцу. Не треба јој прилазити са кантом воде, штапом или другим предметом.

Регион
Дјечака (4) угризла змија у кампу
Најважније је да јој не затворите све правце бијега. Змија сатјерана уз зид, степенице или у угао има много више разлога да се брани.
Ако је поскок већ ушао у кућу, гаражу или неки затворен простор, најбезбједније је изаћи, затворити простор ако је то могуће без приближавања змији и позвати службу или особу обучену за уклањање змија.
Када је ријеч о Републици Српској, често се може чути тврдња да је поскок законом заштићен и да га је забрањено убити. Међутим, правни статус је нешто сложенији и такву тврдњу не треба износити без додатног објашњења.
Поскок (Vipera ammodytes) налази се на Црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске из 2012. године. Међутим, сама чињеница да се врста налази на Црвеној листи не значи аутоматски да за њу важи режим строге заштите и апсолутна забрана убијања. У званичној документацији Владе Републике Српске наводи се да поскок нема статус угрожености према Уредби о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама из 2020. године.
Због тога није прецизно рећи да је на цијелој територији Републике Српске у свакој ситуацији законом забрањено убити поскока само зато што припада тој врсти. Другачија правила, међутим, могу важити у националним парковима, резерватима и другим заштићеним подручјима, а правни режим се разликује и између различитих дијелова Босне и Херцеговине.
Поскок истовремено има значајан међународни статус заштите. Наведен је у Додатку II Бернске конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, у којем се налазе строго заштићене животињске врсте. То је један од разлога због којих се у стручној литератури наглашава потреба његовог очувања и одговарајуће националне заштите.
Без обзира на правни статус, поскока не треба убијати ако не постоји непосредна опасност. Он има важну улогу у екосистему јер се, између осталог, храни мишевима и другим ситним животињама и тако учествује у природној контроли њихове бројности. Осим тога, покушај убијања змије један је од тренутака у којима човјек сам значајно повећава ризик од уједа. Много је безбједније удаљити се, омогућити змији да оде или, ако се налази у кући или на мјесту са којег не може безбједно да се удаљи, позвати особу обучену за њено уклањање.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Друштво
1 ч
0
Друштво
3 ч
0
Друштво
4 ч
0
Друштво
4 ч
0Најновије
Најчитаније
14
47
14
46
14
37
14
31
14
27
Тренутно на програму