ЕУ мијења правила за пакете из онлајн трговине, стиже и нова накнада

Најважнија новост за купце јесте да ће интернетске платформе које продају робу у ЕУ бити третиране као увозници. Оне ће бити одговорне за царинске формалности, плаћање давања и провјеру да ли роба испуњава европске сигурносне стандарде, умјесто да се дио тих обавеза пребацује на крајњег купца.

Уз то, најкасније 1. новембра уводи се нова јединствена накнада за обраду малих пакета. Њен износ Европска комисија тек треба да одреди.

На кога се нова правила односе?

Правила се односе на робу коју грађани ЕУ путем интернета наручују од продаваца изван Уније. Нису усмјерена на појединачну државу или компанију, али ће у пракси посебно погодити платформе попут Темуа, Шеина и АлиЕкспреса, јер више од 90 одсто е-комерц пакета који улазе у ЕУ долази из Кине.

Платформе ће према новим правилима имати статус увозника. То значи да ће управо оне морати да осигурају исправно царињење робе, плаћање прописаних давања и поштовање европских стандарда.

Купац зато у правилу не би требало накнадно да рјешава царинске формалности када му пакет већ стигне. Ипак, платформе могу властите додатне трошкове урачунати у цијену производа или доставе.

Стиже нова накнада

ЕУ ће најкасније 1. новембра увести посебну накнаду за обраду малих пошиљки из е-трговине. Њен износ још није познат.

Накнадом се жели покрити све већи трошак контроле огромног броја јефтиних пакета који свакодневно улазе у Унију. Само током 2025. године европске царинске службе обрадиле су око шест милијарди пакета из интернетске трговине.

Нова накнада одвојена је од царине и представља трошак обраде пошиљке. На њу се неће обрачунавати ПДВ.

Реформа доноси и строже казне за интернетске трговце који не испуњавају царинске обавезе или на европско тржиште шаљу робу која не задовољава прописане стандарде.

У најтежим случајевима казне могу достићи шест одсто годишње вриједности робе коју је компанија претходне године увезла у ЕУ. Компаније могу изгубити царинске повластице, а предвиђена су и ограничења приступа онлајн платформама.

ЕУ тиме жели снажније да контролише и безбједност робе. Проблем није само избјегавање царинских давања него и велики број производа који не задовољавају европска правила о безбједности, декларисању или дозвољеним састојцима.

Царинска агенција ЕУ

Реформа предвиђа оснивање нове Царинске управе ЕУ са сједиштем у Лилу у Француској. Агенција би требало да почне да ради 2027. године.

Увешће се и заједнички европски царински центар за податке, у којем ће се обједињавати подаци о увозу и извозу. Циљ је да царинске службе лакше препознају ризичне пошиљке и контролу усмјере управо на њих.

За интернетску трговину коришћење новог система постаће обавезно 1. јула 2028. године, а за све трговце од 1. марта 2034. године.

Шта се већ промијенило овог љета?

Одвојено од данашње реформе, ЕУ је већ 1. јула укинуо дотадашње царинско ослобођење за јефтине онлајн пошиљке до 150 евра и увео привремени начин наплате царине.

Та мјера важи до јула 2028. године, када би требало да почну да се примјењују редовне царинске стопе према врсти робе.

Нова накнада за обраду пакета која стиже до новембра додатна је мјера и не треба је мијешати са већ постојећом царином.

Европски парламент коначни текст реформе требало би да потврди током септембра, након чега слиједе потписивање и објава прописа, пише Индекс