ХЕ Вишеград од 1989. године штити низводна подручја од поплава

Осим редовних техничких провјера саме бране, стручне службе овог предузећа континуирано надзиру стабилност терена узводно и низводно од преградног профила, користећи савремену опрему и нове мјерне инструменте.

Извршни директор за производњу и управљање у ХЕ Вишеград Дарко Андрић за АТВ наглашава да су редовна осматрања законска, али и техничка обавеза како би се у потпуности осигурала заштита становништва и имовине.

Андрић објашњава да систем савремених метеоролошких станица омогућава прецизну прогнозу дотока воде и правовремено дјеловање.

"Узводно на акумулацији редовно снимамо и осматрамо сва клизишта констатована током изградње. Инсталирана и модернизована опрема служи да сагледамо безбједносни фактор, а потом и производни. Метеоролошке станице на узводном сливу дају нам податке о количини падавина, на основу чега из сата у сат правимо микропроцјене о количини воде која ће стићи на преградни профил", наводи Андрић.

Контрола испуштања воде посебно је важна током екстремних временских прилика, када ХЕ Вишеград преузима улогу заштитника приобаља.

Друштво

ХЕ Вишеград остварила 103 одсто овогодишњег плана производње струје

"Наша одговорност се односи и на низводни дио. Када дође до великих вода, наша улога је да 'пегламо' поплавни талас. Постепеним испуштањем воде из језера прије него што стигне главни талас, спрјечавамо плављење низводних подручја, али и заштићујемо осјетљиво узводно подручје Новог Горажда. У том процесу блиско сарађујемо са ХЕ 'Зворник', Цивилном заштитом, 'Водама Српске', Заводом за водопривреду, ресорним министарствима и Диспечерским центром у Требињу. Читав систем је комплексан, али успијевамо заштитити приобаље све до Бијељине и остварити максималну производњу", истиче Андрић.

Апел да се ријеши проблем пренапона у мрежи

И поред високе погонске спремности, ХЕ Вишеград се суочава са техничким препрекама у преносном систему. Због повремених пренапона у мрежи, електрана је понекад онемогућена да пласира произведену струју на далеководе.

"Проблеми са пренапоном у мрежи дешавају се повремено, и то често у моментима када имамо повољну ситуацију за производњу. С обзиром на то да немамо могућност складиштења великих количина воде у акумулацији, уколико због пренапона не можемо да пласирамо струју у мрежу, принуђени смо да воду преливамо. То је јасан показатељ да је исплативо што прије приступити набавци одговарајућих пригушница", упозорава извршни директор.

Он је упутио апел свим надлежним институцијама и учесницима у преносном систему да се овај проблем хитно ријеши.

"Рјешавање проблема пренапона кроз ову инвестицију спријечиће непотребно расипање воде, енергије и новца. То неће значити само Хидроелектрани 'Вишеград', већ и цјелокупном електроенергетском систему Републике Српске и Босне и Херцеговине", закључује Андрић.

"Наша улога је да 'пегламо' поплавни талас. Постепеним испуштањем воде из језера прије стизања главног таласа спречавамо плављење низводних подручја, али и заштићујемо осјетљиво узводно подручје Новог Горажда. У томе блиско сарађујемо са ХЕ 'Зворник', Цивилном заштитом, 'Водама Српске', Заводом за водопривреду, ресорним министарствима и Диспечерским центром у Требињу. Цијели систем је комплексан, али успијевамо заштитити приобаље све до Бијељине и истовремено остварити максималну производњу", наводи Андрић.

Апел за хитну набавку пригушница и рјешавање пренапона у мрежи

Ипак, један од највећих текућих проблема са којима се електрана суочава су повремени пренапони у мрежи, због којих произведена енергија у појединим моментима не може бити пласирана на далеководе.

"Због пренапона у мрежи понекад нисмо у могућности да пласирамо струју у моментима када имамо повољну ситуацију за производњу. Будући да је капацитет акумулације лимитиран и да је ниво језера опао за више од три метра, долазимо у ситуацију да воду морамо преливати. Апелујемо на све учеснике у процесу да се што прије приступи набавци пригушница. То је инвестиција која ће се брзо исплатити јер ће спријечити расипање воде, енергије и новца, што је од значаја за читав електроенергетски систем Републике Српске и БиХ", закључује Андрић.