Иконић за АТВ о трагедији на Елбрусу: Планина која се за 15 минута претвара у смртоносну замку

Иако у алпинистичким круговима не важи за технички најзахтјевнију планину за ову врсту подухвата, Елбрус сваке године однесе десетине живота. Због чега? Шта се то потенцијално могло догодити на планини за АТВ је говорио Ненад Иконић начелник Горске службе спасавања Републике Српске.

„Ми знамо о којој се планини ту ради. Наши чланови су се пели на ту планину. То је смртоносна замка. Планина која је с разлогом добила епитет једне од најсмртоноснијих планина. Горе могу да владају идеални услови, технички није једна од најзахтјевнијих, али та планина се у року 10-15 минута претвара у мјесто на коме нико не може да преживи. Управо због тога се дешавају овакве ствари, рекао је Иконић те изнио шокантан податак, а то је да је током 2004. године на овој планини страдало 48 пењача на овом успону.

Олакшавајуће околности

„Шта је ту олакшавајући фактор на тој планини? Причамо о Елбрусу, неактивном вулкану, који се налази у западном дијелу Кавказа. Олакшавајућа околност је та што ви на ту планину стижете са жицом, односно жичаром на 3.800 метара надморске висине, док на 4.700 мнв могу да изађу ратраци и сњежне санке за превоз алпиниста, односно спасилаца“, казао је Иконић.

Начелник Горске службе спасавања Српске нагласио је да се већ на 5.000 мнв долази до озбиљних пријетњи попут недостатка кисеоника, а гдје настају прави проблеми.

„На тим висинама кисеоник у зраку је у пола мањи, због ниског притиска и тај дио представља зону смрти за многе планинаре. Мало интензивнији успон, неадекватна опрема, климатизовање и ту долази до озбиљних проблема који се јављају код свих планинара. Онда имате јаке ударе вјетра који иду од 80-100 километара на час приликом чега добијате тај индекс расхлађивања, који вас уводи у стање шока гдје вам је десет пута хладније, него што је то реална ситуација“, нагласио је Миленко.

Према писању појединих медија, један од планинара имао је тзв. висинску болест, а о чему је за АТВ такође Иконић говорио.

„Ријеч је о едему плућа, односно до проблема долази приликом интензивнијег, односно бржег пењања на планину него што би смјело, не ради се аклиматизација како би требало, долази до накупљања течности у плућима и то се често јавља у тим условима, ријеч је о плућном едему и то је врло смртоносна болест и у тим случајевима се треба под хитно тражити медицинска помоћ“, рекао је Иконић.

Према његовој претпоставци, могуће је да је неко од настрадалих планинара оболио од поменуте болести, познате као и плућна емболија, гдје није било могуће у тешким временским условима пружити помоћ, оставити планинара самог те их је под претпоставком успорио приликом успона, а на шта све је трагично утицало и лоше вријеме.

Када одустати од успона?

„Планинари из Херцеговине су донијели праву одлуку у право вријеме. Они су се пели у 22 сата, док је тим из Зенице одлучио да се пење у 1 сат након поноћи. На терену су припадници Министарства за ванредне ситуације. Ми смо имали ту част да радимо обуку са њима и ријеч је о великим професионалцима и надамо се да ће они у што краћем периоду пронаћи и остала тијела“, поручио је Иконић.

Иконић је нагласио да када је ријеч о трагично настрадалим алпинистима из Зенице да је ријеч о искусним професионалцима, али да ћуд планине нико не може познавати нити предосјетити могуће проблеме.

„Најбитнија је та физичка припрема, добра информисаност иако је ријеч често као што је то овдје случај о смртоносној планини и замци. Људи морају да се припреме, слушају прогнозу тих метео-центара и да знају да ли ићи или не и било је најављено ружно вријеме за тај 25. и није ми јасно како су службе дозволиле да улазе у тај смјер и уопште се пењу“, рекао је Иконић.

Он је такође напоменуо да су и чланови Горске службе спасавања Фоча пењали ову планину те имали прилику искусити шта значи ријеч смртоносна замка, јаки удари вјетра и ризика, који могу завршити трагично.