Још један топлотни талас, температуре и преко 40 степени – кад нас очекује освјежење и пораст нивоа ријека

Послије кратког предаха, Србија поново улази у топлотни талас. Иако се приближава крај августа и обданица је све краћа, ваздушне масе су све топлије. Према упозорењу Републичког хидрометеоролошког завода, температуре ће широм земље бити између 35 и 40 степени, док у централним и јужним крајевима локално могу достићи 42 степена.

Метеоролог Слободан Совиљ каже за РТС да календар више није довољан показатељ када ће се завршити љетње врућине.

Како истиче, топлотни таласи последњих година почињу раније и завршавају се касније, па су тропски и врели дани све чешћи и током почетка јесени.

Врео афрички ваздух стиже преко Средоземља

Нови талас врућине долази са севера Африке, али до Балкана стиже преко централног Средоземља – јужне Италије, Јадранског и Јонског мора.

Због тога ће, како каже, распоред највиших температура бити другачији него током претходног топлотног таласа. "Док су тада највише вриједности биљежене у Војводини и западној Србији, овога пута највећи интензитет очекује се у долинама Јужне, Западне и Велике Мораве. Тамо ће локално температура достићи и 42 степена", објашњава Совиљ.

Истовремено, наглашава Совиљ, западније од Балкана ситуација ће бити потпуно другачија.

Фронтални системи пружаће се од источне Шпаније, преко југоисточне Француске и сјеверне Италије, области Алпа, Аустрије и Чешке. У тим областима очекују се чести пљускови, грмљавине, грмљавинске непогоде и локално велике количине падавина, наводи метеоролог.

То практично значи да ће се грмљавинска активност задржати западније, док ће над Балканом и Србијом доминирати врели афрички ваздух.

Зашто су циклони овог љета "заобишли“ дио Европе

Оваква расподела метео-прилика повезана је и са кретањем атмосферских система. Совиљ објашњава да су климатске промјене допринијеле томе да се уобичајене путање атлантских циклона све чешће помијерају.

Према његовим ријечима, током овог љета активност атлантских циклона била је измјештена, што је довело до дуготрајних сушних периода у деловима Европе. Проблем није само у вишим температурама, већ и у томе што се мијењају уобичајени обрасци кретања ваздушних маса и циклона.

"Климатске промјене не доводе само до повећања температуре или до повећања екстремних краткотрајних кишних епизода или продужавања сушних периода између тих кишних епизода, него оне ремете уобичајену путању премјештања циклона“, објашњава Совиљ.

Због тога су све чешће и атипичне синоптичке ситуације – дуги периоди врућине и суше, али и нагли продори веома хладног ваздуха или екстремне падавине.

Као примјер, Совиљ је подсјетио на ситуацију од септембра прошле године, када је било изузетно топло, а већ почетком октобра услиједио је снажан хладан продор и рекордне снежне падавине у југозападној, јужној и југоисточној Србији. На Копаонику је тада измјерено 59 центиметара снијега.

Постепени раст водостаја

Истиче да се такве посљедице оваквих временских образаца већ су видљиве на водостајима али и с друге стране, очекује и побољшање хидролошке ситуације.

У горњем сливу Дунава очекују се падавине, па би водостај у Мађарској у наредних пет до шест дана могао да порасте између 40 и 60 центиметара, каже Совиљ.

Додатне падавине очекују се у Аустрији, Чешкој и јужној Њемачкој, што би у наредних 10 до 15 дана требало да се види и на водостају Дунава у Србији.

Код Бездана је водостај тренутно испод минус 160 центиметара, веома близу историјског минимума од минус 169 центиметара, забиљеженог 4. августа ове године.

Низак водостај већ је направио проблеме у производњи електричне енергије у Ђердапу, али и у системима за хлађење нуклеарних реактора у Мађарској и Румунији. Совиљ упозорава да овакве ситуације не би требало посматрати као изоловане изузетке.

Климатске прогнозе указују да ће љета у будућности све чешће бити обиљежена продуженим периодима великих врућина, истовремено праћених дефицитом падавина, упозорава Совиљ.

Двадесет три узастопна тропска дана

Колико су се промијенили љетњи услови показују и подаци о температурама. Некада су током љета у просјеку биљежена свега два или три дана са температуром изнад 35 степени.

Од 26. јула до 17. августа забиљежена су 23 узастопна тропска дана. Средња максимална температура током тог периода износила је чак 35,1 степен.

У Београду је тиме постављен нови рекорд у дужини топлотног таласа, док су 2024. године поједине метеоролошке станице биљежиле још дуже низове тропских дана. Ћуприја је тада имала низ од 6. јула до 8. септембра, док су Нови Сад, Сомбор и Велико Градиште бележили низове од 40 до 50 тропских дана, подсећа Слободан Совиљ.

Совиљ наводи да су стручњаци Института за метеорологију утврдили да љето попут 2024. године није могуће објаснити без утицаја климатских промјена.

Шта нам доноси "Ел Нињо"

На глобалне временске прилике утичу и велики климатски феномени, међу којима је "Ел Нињо". Совиљ га описује као својеврсног "диригента“ временских прилика на планети.

Према његовим ријечима, сада се улази у најизраженију фазу "Ел Ниња", период у којем се генерално обарају глобални температурни рекорди и повећава број топлотних таласа и сушних периода у појединим дијеловима свијета.

То, међутим, не значи да ће свако наредно љето бити екстремно топло. Могуће је и љето са више непогода, попут 2023. године, које је такође било топлије од просека. Ипак, дугорочни ризик од већег броја тропских и врелих дана је све израженији, каже Совиљ.

Кратак предах, па температуре поново изнад 30

Први осјетнији предах од врућине стиже послије уторка, али неће дуго трајати.

Совиљ истиче да ће продор свежијег ваздуха обориће температуре на два до три дана, испод 30 степени.

"Послије тога, крајем августа и почетком септембра, не очекује се повратак овако екстремних врућина, али ће температуре поново бити нешто изнад 30 степени", закључује Совиљ.

(РТС)