Како да препознате домаћа јаја на пијаци

Изглед јајета, боја љуске и жуманца не доказују да су јаја домаћа, па купац треба да тражи податке о произвођачу, поријеклу и начину узгоја. На јајету је најважнији произвођачки код: први број открива узгој, и ознака поријекла.

Код неупакованих јаја информације морају да буду доступне на мјесту продаје, а продавац треба да објасни класу, тежинску групу и рок трајања. Ријеч „домаће“ не значи аутоматски органско, слободни узгој или бољи квалитет.

Међутим, изглед јајета сам по себи није доказ поријекла, па ни боја љуске, величина или боја жуманца не могу поуздано да потврде да су јаја заиста из домаћег узгоја.

Много је важније обратити пажњу на податке које продавац мора да обезбиједи купцу и на ознаке које омогућавају да се утврди поријекло и начин узгоја.

Немојте вјеровати само причи продавца

Прва ствар коју купац може да уради јесте да пита ко је произвођач и одакле јаја долазе, умјесто да се ослони само на реченицу „моја су, од мојих кокошака“. Прописи за јаја намијењена непосредној продаји предвиђају да купцу буду доступни одређени подаци, укључујући класу, тежинску групу, рок трајања, начин узгоја кока и објашњење производног кода који се налази на јајету. Зато озбиљан продавац не би требало да има проблем да објасни шта заправо продаје.

Још једна важна ствар је да ријеч „домаће“ не значи аутоматски органско, слободни узгој или бољи квалитет. То су различите ствари које не треба мијешати, па јаје може бити произведено у Србији, а да кокошке буду држане на различите начине. Ако купац жели да зна како су кокошке узгајане, одговор се тражи у ознаци начина узгоја, а не у томе да ли јаје изгледа „сеоски“.

Погледајте шта пише на јајету

Најкориснији траг налази се управо на самом јајету. Код јаја А класе произвођачки код састоји се од броја који означава начин узгоја, ознаке државе поријекла и броја објекта у којем се узгајају коке носиље. За Србију је ознака државе РС, док први број показује начин узгоја.

Тако, на примјер, 0 значи органски узгој, 1 слободни узгој, 2 подни узгој, а 3 кавезни, односно батеријски узгој.

То значи да вам први број може одмах рећи нешто веома конкретно о условима у којима су кокошке држане, док ознака РС говори да је држава поријекла Србија. Није, дакле, довољно да продавац каже „домаће“: постоји и конкретна ознака која даје много више информација.

Шта ако су јаја неупакована?

Код јаја која се продају неупакована, пропис предвиђа да информације буду доступне на мјесту гдје су јаја изложена за продају, укључујући начин узгоја и објашњење произвођачког кода. Ово је посебно важно на пијаци, гдје купац можда неће добити класичну картонску кутију са свим подацима као у продавници. Зато слободно питајте продавца да покаже или објасни податке који се односе на јаја.

Ако јаја немају никакву ознаку, а продавац само усмено тврди да су „домаћа“, купац нема исти ниво информација као када постоји прописана ознака и подаци о производу. Наравно, то не значи аутоматски да су таква јаја лажна, али значи да само на основу изгледа и приче не можете поуздано да утврдите поријекло.

Боја жуманца није доказ

Једна од најчешћих заблуда јесте да тамно наранџасто жуманце значи да је јаје сигурно „право домаће“. Није баш тако. Изглед жуманца може да зависи од исхране кокошака, па његова боја сама по себи није поуздан начин да се утврди поријекло јајета. Исто важи и за боју љуске: бијела или браон љуска не говоре да ли је јаје домаће, органско или из неког одређеног начина узгоја.

Зато ни трикови попут „разбиј једно па ћемо по боји одмах знати“ нису права провјера поријекла. Потрошач може да процијени свјежину, изглед и квалитет јајета, али не може голим оком да потврди причу да је јаје произведено баш у газдинству које продавац наводи. За то служе ознаке, подаци о произвођачу и систем сљедљивости који прати производњу и промет јаја.

Шта заправо плаћате?

Када за „домаћа јаја“ платите више, заправо не треба да плаћате само причу и лијепу амбалажу или корпу на пијаци. Потрошач треба да зна одакле производ долази, како су коке узгајане и који је рок трајања, а управо су то информације које прописи предвиђају за јаја у промету. Ако је продавац спреман да објасни поријекло и покаже потребне податке, купац има много бољу основу за одлуку.

И још нешто важно: ознака „Српски квалитет“ није ознака која се аутоматски односи на сва домаћа јаја. Министарство пољопривреде наводи да се том националном ознаком могу означавати одређене категорије пољопривредних и прехрамбених производа који испуњавају посебно прописане услове, а сама чињеница да је нешто произведено у Србији не значи да носи ту ознаку.

На крају, правило за пијацу је заправо веома једноставно: не бирајте јаја само по томе како изгледају и не плаћајте већу цијену само зато што је продавац рекао „домаћа“. Погледајте ознаку, питајте за поријекло, провјерите начин узгоја и тражите информације на које имате право јер јаје може да изгледа потпуно исто као оно из сеоског кокошињца, али тек подаци о његовом поријеклу могу да покажу шта се заиста налази пред вама.

(Курир)