Како се снаћи са информацијама на друштвеним мрежама?

Друштвене мреже препуне су стручњака за прехрану, фитнес гуруа који вјежбају само када треба снимити "рил", и финансијских савјетника чији је највећи успјех то што су преживјели минус до плате. У “изобиљу” таквих стручњака није лако разликовати искуство од импровизације — али једно је сигурно: никад није било оволико савјета од људи који о теми једва да знају и оно основно.

А шта струка каже на то све? Кажу да је потребно да посједујемо читав комплекс вјештина да би јасно разлучили шта је кредибилно а шта не.

"Подразумијевају једну медијско информационо писмену особу, да ви критички приступате садржају, да водите рачуна ко су извори информација, да провјеравате изворе информација у смислу њихове релевантности", каже Анђела Купрешанин Вукелић, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

У Великој Британији се велики број корисника Инстаграма жалило како је изгубило доста новца јер су слушали такозване финансијске савјетнике. Ни ми не заостајемо за њима - неки су скинули фарбу са својих аута јер су слушали инстант стручњаке.

"Мој савјет је увијек да се свака информација провјери из више извора, требамо провјеравати гдје смо прочитали, ко је тај што је прочитао, истражити додатно ту особу, видјети да ли то одговара оном што је та особа раније говорила", рекла је Сузана Зорић, психолог.

Важно је да знамо ко стоји иза објава које читамо. Особа која стоји иза профила можда има прикривени циљ, жели да нас обмане, да прошири лажну информацију, да нам нешто прода или да креира лажну слику о себи. Најчешће, у савременом добу, живе од "лајка" и "шера"., па није искључено ни коришћење говора мржње. Само да се заради.

"Ви имате право на своје мишљење, али ви немате право да својим мишљењем манипулишете, да дискриминишете, на било који начин, по било којој основи, немате право да упућујете било који облик који упућује на говор мржње", рекла је Анђела Купрешанин Вукелић, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

Млађе генерације користе друштвене мреже као примарни извор информисања, па је с њима лако изманипулисати.

"Што исто тако представља једну од опасности, што свакако није добро, било би много боље и погодније да се мало врате и традиционалним медијима и штампаним", рекла је Анђела Купрешанин Вукелић, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

У ери дигиталног хаоса и много информација које се пласирају, одговорност остаје на нама, да разликујемо праве информације од оних које то нису.