Како спријечити и искоријенити вршњачко насиље

Милица Бабић ученица 9. разреда Основне школе Доситеј Обрадовић из Бањалуке и те како је свјесна тога.

Каже, насиље није трпјела, али зна приче вршњака који јесу.

"Мислим да буде. По причама из околности, како чујем около да буде доста тога. Мислим да је мало горе него овако", каже Милица.

На насиље ни посматрачи не би требало да остају нијеми. Подршка жртвама је неопходна, порука је психолога.

"Дјетету је потребна подршка, дјете је тада анксиозно, има потешкоћа са храњењем и спавањем, гледамо шта је приоритетно потребно дјетету да се прво пружи. Да се прво осјети сигурним, да би се даље радило са њим психотерапијски", објашњава психолог Маја Зимоња.

О проблемима мора упорно да се разговара на часовима одјељенске заједнице. Дијете у школи мора да се осјећа сигурно, порука је директора ОШ Георги Стојков Раковски.

"Онај који је оштећен мора се радити са њим, педагошко-психолошка служба мора дијете мало да му олакша да има осјећај сигурности да настави долазити даље у школу", рекла је Ивана Љубојевић, директор ОШ Георги Стојков Раковски.

Неопходно је да сваки појединац обави свој дио посла у смислу васпитања и образовања, порука је министра породице, омладине и спорта.

"Ту мислим на породицу, предшколско, па потом и школско васпитање и образовање. Дјеца се кроз спорт такође уче одређеним вјештинама попут дисциплине, уважавања и поштовања. Кад све то увежемо резултат не може изостати", рекла је Ирена Игњатовић, министар породице, омладине и спорта Републике Српске.

И док у зачараном кругу вршњачког насиља лоптица често иде од насилника до школе, преко полиције до родитеља и сложених процедура, жртва је та која чека. А најважније је да у том периоду добије сву потребну подршку и не остане сама.