Да ли ће грађани заиста морати да враћају паре банкама?

Грађани који су тужили банке због наплате трошкова обраде кредита добили их на суду и наплатили новац, сад тај износ морају да врате банкама, и то с каматом.

Заврзлама је настала кад је 2018. године Врховни касациони суд одлучио да банке немају право да наплаћују трошкове обраде кредита, што је подстакло више од 200.000 грађана да поднесу тужбе против банака, тражећи свој новац назад. Многи су добили правоснажне пресуде и наплатили новац од банке, али је Врховни суд 2021. преиначио свој став и омогућио банкама да траже повраћај исплаћеног новца.

Тужбе почеле 2012.

Свијет

Извори из Брисела: Кијеву одобрен кредит упркос мађарском вету

Дејан Гавриловић из удружења за заштиту потрошача Ефектива истиче да не постоји податак колико је грађана било наплатило новац од банака и који су сада у проблему.

200.000 грађана тужило банке због наплате трошкова обраде кредита

0,5 до 2,5 одсто вредности кредита износе трошкови обраде кредита

10 одсто годишње износи затезна камата

"Ми смо 2012. године установили да банке немају право да наплаћују трошкове обраде кредита и кренуле су прве тужбе. Кад су донете прве пресуде, а углавном су све биле у корист клијената, банкари су у медијима почели да причају да судови не знају да раде, па је 2018. Врховни касациони суд, да би отклонио недоумице у јавности, иако правне недоумице нису постојале, заузео став да банка нема право да наплаћује трошкове обраде кредита и да је то измишљени трошак. Фактички је тиме Врховни суд позвао дужнике да туже банке и узму новац назад, и од тог тренутка грађани масовно почињу да туже банке, па је до 2021. поднето више од 200.000 тужби", објашњава Гавриловић.

Душан Узелац, уредник портала Каматица, истиче да су се банке недвосмислено огријешиле о своје клијенте у више наврата.

Република Српска

Додик: Теодоровић се исписао из српског рода

"Ту мислим на ситуацију у вези с кредитом у швајцарицма, затим по питању наплате трошкова за обраду кредита и наплату трошкова за осигурање кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Све су то ситуације у којима су грађани били оштећени и имали право, али не и довољно правде за њих, јер наш законодавни систем не препознаје агресивни капиталистички продајни модел и зато су из угла закона банке исправне, а из угла народа неисправне", каже Узелац.

Банке лобирале да се промијени одлука

Према његовим ријечима, кад су банке схватиле да су те пресуде у корист грађана велики финансијски трошак за њих, почеле су да лобирају и 2021. године Врховни суд мијења свој ранији став.

"Врховни суд је заузео нови став да су банке имале право да наплаћују трошкове обраде кредита, али под условом да су о томе унапред обавестиле корисника. До 2012. банке нису унапред обавјештавале кориснике о тим трошковима, а послије јесу. Дакле, сви који су узели кредит послије 2012. мораће да врате новац. Након промјене тог судског става грађани који су имали правоснажне пресуде и наплатили свој новац сад морају да врате новац банкама које су се жалиле Врховном суду према новом ставу. Врховни суд је позвао грађане да туже банке, а онда их својом одлуком оставио на цједилу и претворио у дужнике банака. Ако су наплатили 100.000 динара од банке, сада са затезном каматом од 10 одсто годишње морају да врате 150.000 динара", истиче Гавриловић.

Он додаје да је висина трошкова које су грађани наплатили од банака, а које сад морају да врате зависи од висине кредита, преноси Курир.