Бол не пролази, понос остаје: Одата почаст Љубиши Савићу Маузеру

Прошле су двије и по деценије, али бол и понос због свега што је Маузер учинио за свој народ не јењавају. Бојан Савић, син легендарног команданта, поручио је да насљеђе његовог оца не припада само породици, већ цијелој Републици Српској.

"Двадесет шест година након убиства Љубише Савића Маузера није умањило бол, а ни понос. Љубиша је био човјек из народа који је показао како се воли Бијељина, како се воли Семберија и Република Српска. Посебно сам поносан на то што је у мене и мог брата усадио оно што је права и искрена љубав према српском народу. Рађају мајке још увијек патриоте", рекао је Бојан Савић.

Предсједник Удружења ветерана Гарда "Пантери", Петар Цвијетиновић, истакао је да се саборци сваке године окупљају како би сачували сјећање на лик и дјело човјека који је поставио темеље одбране Семберије.

"Сваке године организација Удружења ветерана Гарда 'Пантери' се окупља овдје како би јавност подсјетили на лик и дјело Љубише Савића Маузера и то ћемо чинити док смо живи. Трудимо се да се Љубиша Савић Маузер и оно што је он урадио за Бијељину и Републику Српску не заборави", поручио је Цвијетиновић.

Љубиша Савић Маузер остаће упамћен као један од највећих хероја Одбрамбено-отаџбинског рата. Као командант Специјалне бригаде Гарда "Пантери", предводио је једну од најелитнијих јединица Војске Републике Српске, која је постала симбол одбране и храбрости.

Након рата, активно се укључио у политички живот, поставши симбол борбе за праведније друштво. Убијен је 7. јуна 2000. године у Бијељини, у близини жељезничке станице, у класичној сачекуши. За овај злочин, који је потресао цијелу Републику Српску, касније је осуђен Ђорђе Ждрале.

Маузер је убијен шест мјесеци након што је изговорио пророчке ријечи: "Када сам се упустио у све ово, опростио сам се од свог живота."

Сахрањен је у родним Ковачићима, у кругу породице, пријатеља и сабораца који га и данас, четврт вијека касније, памте као непоколебљивог борца и истинског патриоту.