Која су најтраженија, а која дефицитарна занимања у Српској?

„Зато што је дефицитарно занимање и јако се мало људи одлучује на тај факултет. Сви, углавном, лете на ЕТФ, програмирање. Сви хоће за рачунар, а ја ћу отићи у природу“, рекао је Филип Шушњар

Највеће учешће на евиденцији незапослених имају лица са средњом стручном спремом, која чине 65,4% укупног броја незапослених. Неквалификована лица учествују са 19,7%, док лица са високом стручном спремом чине 12,2% незапослених.

„Послодавци су у 2025. години највећу потребу исказали за медицинским радницима средње стручне спреме (290 радних мјеста), те финансијским радницима и економистима (214 радних мјеста). Када је ријеч о високој стручној спреми, највећа потражња забиљежена је за педагозима, андрагозима, наставницима и учитељима разредне наставе (657 радних мјеста), економистима (362) и правницима (286 радних мјеста). Напомињемо да су економисти и правници истовремено међу најбројнијим занимањима на евиденцији незапослених и међу најтраженијим профилима код послодаваца“, подаци су Завода за запошљавање Републике Српске.

На бањалучком универзитету на студију психологије, безбједности и глуме, тражи се мјесто више. Физика, филозофија, историја само су неки од смјерова који се попуњавају више него претходних година.

„Нешто мање интересовање влада за Рударски факултет, али вјерујем да ће ове године интересовање бити знатно боље него прошле године, за сва три студијска програма. Иако је у претходном периоду за тај факултет било мање интересовање, опет је имао задовољавајући број студената и настава се уредно одвијала“, рекао је Дарио Станковић, портпарол Универзитета у Бањалуци.

Привредна комора Републике Српске препознала је проблем дефицитарних занимања. Формирали су Едукативни центар гдје врше преквалификацију занимања.

„Озбиљно смо приступили проблему да онај дио радне снаге која би се могла надомјестити из домаћих капацитета, а притом на тржишту имамо заинтересованх младих људи, покушавамо да их преквалификујемо и прилагодимо потребама тржишта рада“, рекао је Миле Петровић, директор Сектора гранских удружења Привредне коморе Републике Српске

Највећи проблем у вези са дефицитарним занимањима јесте што за најтраженије послове, има најмање заинтересованих радника. То потврђује и примјер грађевинских радника, који су били међу најтраженијим занимањима, али је попуњено свега 19% пријављених радних мјеста, највише због тежих услова рада и недовољног интересовања незапослених за ове послове.