Кустурић: Људи су уплашени висином партиципације јер је погрешно искомуницирано

"ФЗО искључиво ради по закону о здравственом осигурању. Видимо да се отворила тема у јавном простору, на друштвеним мрежама, и апсолутно изазвала недоумице. Иако је намјера предлагача кроз измјене закона била добра, у потпуности подржавамо одлуку Владе која је, да не би било шпекулација јер предлагач нема намјеру да оштети било којег осигураника, стопирала закон и дала простор да се између министарства здрава и других институција које су дале приговор усагласе спорне тачке и да након тога поново угледа свјетлост дана овај Закон о осигурању. Тај Закон је у суштини требао да претрпи 42 тачке које и се мијењале, и све оне тачке које су спорне су имале намјеру да прошире одређена права и унаприједе права пацијената, да се у једном дијелу ускладе са измјенама других закона који третирају овај закон, као и неке техничке ствари. Вјерујем да ће Министарство здравља процијенити да ли ће се уважити одређени став, и да ли ће се закон стопирати или неће али суштина је да ми сад имамо важећи закон који не третира ове погодности које подразумијеа нови закон.

Кустурић се осврнуо на цијене партиципације које су изазвале велику пажњу јавности.

-Људи су уплашени висином партиципације јер је погрешно искомуницирано. У суштини тих 5 до 50 одсто увијек је постојало као дио партиципације и он се односи искључиво на раднике који су везани за плаћање партиципације а то је рецимо за листе лијекова. Сви знамо да постоји листа есенцијалних лијекова која нема партиципацију, постоји А листа и ту је најмања партиципација од 10 одсто, и постоји Б листа која је нека између. До недоумице је дошло зато што износ који је у закону писао, износ од 370 КМ је постављен још 2011. или 2012. и тај износ је је тада била минимална плата. Суштина измјене цијене партиципације је била да се не оставља тако неки износ који не прати тренутно стање. Рецимо да су употријебљени трошкови неке операције, прво партиципација нема везе са цијеном оепрације него са бројем дана лежања у болници и она дневно износи 20км у болници и 30км у Клиничком центру. Уопште није битно колико кошта операција, број дана одређује коолико ће пацијент платити партиципаију. Чак и приједлог синдиката да партиципације буде 50 одсто од минималне плате, чак и 40 је нама прихватљив приједлог јер је битно да тај износ не буде фиксни износ који не прати ништа што се дешава у систему - нагласио је Кустурић.

Цијена партиципације је била 2007. године девет марака, и годинама се није мијењала, и промијењен је тај дан лежања у болничком лијечењу на 20КМ, након толико година. Паника коју неко покушава да стори јер каже да се плаћа пола износа од операције не стоји зато што се на такав начин не обрачунава партиципација - био је јасан директор Фонда.

Споран је био дио Закона да радник треба да плаћа своје осигурање уколико послодавац не уплати.

-Право да радник од послодавца потражује новац за неуплаћене доприносе постоји и данас и оно је уређена уговором о раду. То право се очигледно негдје изгубило и поједини радници га користе само у случају наплате ако му није уплаћен допринос за ПиО. Министарство здравља и ФЗО су само хтјели да упуте право радника да користи то своје право, ако би у случају неодговорности послодавца морао да нешто плати својим средствима и изгуби право права на осигурање, може да тужи послодавца и наплати своје трошкове, те смо хтјели да станемо у заштиту осигураника.

Када је ријеч о финансијској стабилности Фонда, Кустурић наводи да је ФЗО финансијски стабилан и за разлику од неких периода ранијих о којима можемо да причамо ФЗО је стабилан, све обавезе измирујемо на вријеме, улажемо у здравствену заштиту и сад је буџет негдје око 1.400.000.000КМ.

-У Федерацији је стопа доприноса 12 одсто и додатно радник плаћа 2 одсто. Наша стопа је 10.2 одсто, а то за јавност значи да ФЗО Републике Српске примјењује систем као у ФБиХ, би имао 400 милиона марака више на располагању. Али влада је одлучила да ослободи послодавце, да повећа плате и да стопе доприноса буду ниже - нагласио је он.

Када је ријеч о трошковима Фонда, директор наглаава да негдје око 650 милиона су издвајања за јавни болнички сектор, 250 милиона КМ иде у примарну здравствену заштиту, око 55 милиона су трошкови боловања, на то све за лијекове одлази око 250-280 милиона КМ, 35 милиона трошкови лијечења у иностранству, приходи и расходи са фондовима других земаља, 15 милиона КМ одлази на радио терапију.

Он наглашава да се у УФонду може уплатити полиса осигурања када идете на одмор и позива пацијенте да то право користе.

Кустурић је рекао да ФЗО има уговор само око 100 здравствених установа из приватног сектора.