Самохрани отац код Бањалуке брине о стотинама оваца: "Млади дођу два дана и оду"

"Има једно 400 великих, имао мојих близу 300, има рођак Младен Вукелић Шицо једно 100 комада“, прича Драган показујући огромно стадо на пашњацима.

Осим оваца, Вукелићи држе и краве, телад, бикове, али и магарице од чијег млијека живе многе породице које траже природне производе.

Суша уништила дио производње

Иако већину хране производи сам, прошла година задала је велики ударац сточарима.

„Спремимо доста хране и остане увијек, остаће и ове године. Давали смо кукуруз, силажу, сијено, жито смо давали два и по мјесеца. Морао сам давати, није било траве“, каже Вукелић.

Додаје да је дио сточне хране ипак морао куповати.

„Нешто сам куповао, али је доста из моје производње.“

„Све је поскупило, а наше само пада“

Највећи проблем, каже, није само тежак рад него и нестабилно тржиште. Посебно их погађа увоз због којег домаћи сточари тешко могу држати цијену.

„Није цијена најбоља, ремети нас увоз. Продали смо јањце по осам марака, послије курбана били су седам. То је ниска цијена како је све поскупило. Поскупили су гориво, гнојиво, све је поскупило, а ово наше само пада“, прича Драган.

Највећа потражња за јањцима је уочи курбана, а Вукелић каже да без купаца из Федерације БиХ не би имао коме продати стоку.

Млади неће тежак посао

Пронаћи доброг чобана данас је готово немогуће.

„Дођу неколико дана, пробају и оду. Тежак је ово посао и млади га неће“, каже Вукелић.

Ипак, као самохрани отац успио је, каже, код своје дјеце развити љубав према селу и стоци, што му је највећи понос.

Магареће млијеко све траженије

Упркос проблемима, на имању Вукелића производња се шири. Посебно расте потражња за магарећим млијеком.

„Иде, продаје се, имамо муштерија. Сад музем шест-седам комада. Једни су у фази ждријебљења“, прича Драган.

На имању је и више десетина грла говеда.

„Има 35 телади, два бика и краве. Има можда крава и јуница једно 25 комада. Сад ће се телити у току љета. Теладима је добра цијена и што се тиче бикова. То се може увијек продати. Мало теже иду јањци, убија нас увоз“, каже он.

Иако је посао тежак и неизвјестан, Вукелићи не одустају. На Мајданским брдима и даље живе од свог рада, ослањајући се на породицу, земљу и стоку коју годинама стварају.