Лоша приватизација уништила Бардачу: Некада заштићено, годинама приватно подручје

„Имамо механизме, имамо власт, да не кажем другачије да оно што можемо у смислу извршне и законодавне власти да урадимо. Наравно и на жалост, да немамо када је у питању судска власт, а најчешће је то везано за неке одлуке судова, гдје се неко уписује као власник на државној имовини“, казао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Годинама нема одговора како је јавно добро, међу њима језера и ријека, али и читаво заштићено подручје уписано у приватно власништво, што је директно кршење закона. Из РУГИП-а за АТВ потврђују да се од 2003. године некада државна имовина на подручју Бардаче води на правном лицу “Агроимпекс Нова”.

„На основу више правних промета и нотарски обрађених купопродајних уговора, проводивих у јавним евиденцијама о непокретностима, као тренутни власник уписано је правно лице "Агроимпекс Нова" д.о.о. Бањалука , на парцели број 623/2 , катастарска општина Бардача, са правом својине 1/1“, поручено је из РУГИП-а.

Правобранилаштво Републике Српске јасно je оспоравало законски неутемељене одлуке. За АТВ наводе да су исцрпили сва редовна и ванредна правна средства упућена прeма судским и управним органима.

„Пресудом Вишег Привредног суда у Бањалуци из 2016. године, овај поступак је правоснажно окончан и усвојена је жалба “Агроимпекс” д.о.о.Бањалука. Напомињемо, да је овом пресудом преиначена одлука првостепеног суда и утврђено да је тужилац власник непокретности које право је стекао на основу правоснажне судске одлуке донесене у извршном поступку“, поручено је из Првобранилаштва Републике Српске.

Суд је на Бардачу ставио тачку. Никола Вукелић, власник “Агроимпекс-а” у судском поступку као приватник своја потраживања у стечајном поступку наплатио је одузимањем државне имовине на Бардачи, па је добио и своју властиту ријеку.

Некада су се на овом мјесту налазила језера, сада је ораница. На овом подручју укупно је било 11 језера. Данас не постоји више ни једно.

И док трактор обрађује земљу, тамо гдје је била вода, они који су на језерима живот провели и у рибњацима радни вијек завршили са сјетом причају о Бардачи. Драгољуб Липовац каже да Српчани и рибари као очи у глави чувају Стублају, приватну ријеку.

„Ту сам се и родио, ту је све. И ево још нам је једино ово остало, што је је било у саставу рибњака, ово језеро, у ствари ријека. Ово је Ријека , ријека Стублаја, У свим књигама зове се ријека, а не језеро“, рекао је Драгољуб Липовац.

Из Српца порука да је крајње вријеме да се нешто уради. А то је за сада позив у помоћ и најава подршке свим иницијативама за враћање Брдаче.

„Ми ћемо заједно са удружењем које овдјe је сада обавља примарно своје да кажем истраживање и води тај пројекат европски сјести, договорити се који су то сљедећи кораци и вјероватно онај дио административних поступака који је у надлежности наше општине сигурно ћемо, али опет кажем, у зaједничком неком договору са министарствима подузети“, рекао је Владимир Гужвић, замјеник начелника општине Србац.

У прошлост Бардаче уписано је и око 200 врста птица и више од 300 врста биљака. Од Бардаче нису сви дигли руке. Направљено је вјештачко огледно језеро.

„Ми смо направили једну експерименталну површину гдје покушавамо да схватимо да ли је могуће да се обнови биодиверзитет и у којој мјери и колико ми морамо да потпомогнемо ту обнову биодиверитета да би то могли да примијенимо на некој већој површини у колико се некада створе услови да се вода врати на комплетно подручје Бардаче“, рекао је Драгана Шњегота, координатор пројекта.

„И све више смо постајемо свјесни тога шта смо имали и шта смо изгубили.Шта смо могли да урадимо овдје на Бардачи, Тако да штета је сигурно немјерљива“, рекла је Радисава Шушчевић, директорица Туристичке организације Србац.

Док се чека на прве кораке ка повратку Бардаче, а са њом и ријеке Стублаје у државно власништво, ово, некада заштићено подручје, са колонијама мочварних птица које су биле под законском заштитом, ријека и некада 11 језера остају у приватним рукама.