Менструално одсуство – право или привилегија? Хоће ли ова пракса стићи и у БиХ?

Неки су за, неки не, реакције и коментари на друштвеним мрежама не престају, а повеле су се и жустре расправе.

Да ли женама заиста треба овакав вид одсуства са посла? Ко је стручан да да одговор на ово питање него специјалисти у области здравља код жена.

„Закон као закон мора да остане на нивоу државе и онолико колико је то могуће и колико има смисла, али свакако мислим да струка треба да да неки свој став. Закон се тиче у суштини жена, које имају болне менструације, с тим да су бројне жене одреаговале на ово. Ово се ипак дакле односи на оне жене које имају секундарне дисменореје, односно болне менструације које су везане за нека одређена стања и обољења, а која су на неки начин могу рећи мало и потцијењена“, рекла је др Ивес Шиндрак, специјалиста гинекологије и акушерства.

Како поручује докторица Шиндрак, оваква стања се никада не би смјела потцјењивати с обзиром да се односе на обољења попут ендометриозе, аденомиозе, миоматозног утеруса, обилних менструација, промјена облика у грађи органа у малој карлици да ли урођених или стечених.

„Таква стања обично женама дају нереално болне менструације, неке жене навикну на своје начине да се носе кроз то, међутим, то није само пар болних дана током циклуса, него и пар дана прије самог крварења те пар дана и након , које жену прилично онеспособе“, казала је др Шиндрак.

Начин третирања овог не тако безазленог стања, како га многи карактеришу, посебно оне групације које не пролазе кроз агонију болних менструација, зависи од жене до жене те односно колико је стање проширено, степена обољења, а некад и услова рада.

„Врло често су поменуте форме праћене обилним крварењима, а скоро свака жена је у неком периоду прошао то без обзира на стање и то крварење је изазвало одређену нелагоду гдје долази до преласка на веш, одјећу и то у радном окружењу и то је другачије. Проблем није безначајан, посебно ако говоримо о овим секундарним дисменорејама. Сада као жена, љекар и мајка можда бих примат ставила на то да се оваква стања схвате озбиљно и од стране пацијента и од стране љекара као и средине у којој се ради“, како је рекла др Шиндрак јер приоритет се свакако треба ставити на рано откривање оваквих обољења.

Зависности од стања, нека ће се третирати путем терапија, а неке ће доћи и до операција, али је свакако неопходно разумијевање јер велики број жена током овог циклуса веома тешко функционише.

Да ли се овај закон треба увести и код нас?

Докторица Шиндрак поручује, да не познаје правни дио, али у стањима гдје постоји дијагноза да је потребно узети у обзир гдје ће тим љекара поставити праву дијагнозу како би се избјегле злоупотребе, договоре индикације, на који начин градирати и да се јасно успоставе дијагнозе, а које ће пратити и потврда о стању.

„Иза тога да стоји један или више љекара, који ће рећи да у тим тренуцима жена добије неки простор за себе. Увијек се мора размишљати и о том да ће бити нека побуна од стране послодавца, али здравље жена треба бити на првом мјесту. Неопходно је поставити праву дијагнозу и најмањи проблем су та два дана, највећи проблем је не лијечење таквих стања као и тегобе, које ће касније донијети уколико се не лијече на вријеме“, поручила је др Шиндрак.

Велики број жена, колико је могуће испратити реакције на друштвеним мрежама поздравио је ову одлуку.

Поред Црне Горе, ту су и оне земље у којима постоји одређени вид одсуства с посла када је ријеч о менструалном циклусу.

Државе у којима жене имају право на одсуство с посла

Тако у Јапану још од 1947. године закон омогућава женама да затраже одсуство ако им менструација отежава рад, међутим закон не прописује обавезно плаћање тог одсуства.

Јужна Кореја такође има слуха за овај проблем, али ипак у границама, тако да жене имају право на један дан менструалног одсуства мјесечно и као и у Јапану, неплаћен.

На Тајвану су омогућена три дана менструалног одсуства годишње, али уз посебна правила о плаћању.

У Индонезији закон предвиђа да жене које имају јаке менструалне болове могу узети прва два дана менструације слободно, ако су за то неспособне за рад.

2023. године Шпанија је постала прва европска земља која је увела плаћено медицинско одсуство због јако болних менструација (дисменореје). Да бисте одсуствовали с посла из овог разлога, потребна вам је љекарска потврда.

Жене у Замбији имају право на један слободан дан мјесечно познат као „Mother’s Day“, који се у пракси користи и као менструално одсуство.

На Филипинима постоје одредбе које омогућавају одређено одсуство у вези са женским здрављем, али се не користи увијек искључиво за менструацију.

Раднице у Вијетнаму имају право на додатне паузе током менструације и одређене погодности на радном мјесту, али не и плаћено одсуство.

У неким другим земљама компаније саме уводе овакве политике, иако их држава не прописује, на примјер у дијеловима Европе, САД, Аустралије и Индије.

Шта је са БиХ?

Критичари ових мјера најчешће тврде да могу довести до дискриминације при запошљавању, док заговорници сматрају да признају стварне здравствене проблеме јер око 10–20% жена има јаче симптоме попут болова, мучнине или несвјестице током циклуса.

У БиХ за сада не постоји посебно законом прописано менструално одсуство. Жене могу користити боловање ако постоји медицински оправдан здравствени проблем.