Научници открили нову топлу струју на Арктику: Дуга је више од 1.000 километара

Келдишева струја и њен утицај на лед

Келдишева струја, названа по руском научном броду „Академик Мстислав Келдиш“, преноси велике количине топле и слане воде из Атлантског океана у руски дио Арктичког океана, значајно утичући на сезонско отапање и замрзавање леда на површини мора.

Анализа података прикупљених током 25 експедиција у периоду од 30 година показује да струја извире сјеверно од архипелага Нова Земља и креће се према сјевероистоку, до Лаптевског мора, на потезу дужем од 1.000 километара.

Широка је од 50 до 100 километара, а дубока од 50 до 100 метара.

Повезане аномалије примјећују се током цијеле године, закључили су руски научници, истичући да тај природни феномен треба узети у обзир при процјени промјена у леденом покривачу руског Арктика.

Сјеверни морски пут и раст поморског саобраћаја

Сукоб на Блиском истоку и поремећаји у поморском саобраћају усмјерили су пажњу на могућност превоза терета Арктичким океаном.

Русија тако планира да развија Сјеверни морски пут, саобраћајни коридор дуг 5.600 километара, који се протеже од Карских врата до Беринговог мореуза и повезује морске луке на сјеверу Русије са пловним ријекама у Сибиру у јединствен транспортни систем.

Кинеска контејнерска компанија „Сеа Легенд Шипинг“ намјерава да на том поморском коридору покрене прву редовну контејнерску линију према Европи, објавио је почетком августа „Росатом“, који управља Сјеверним морским путем.

Средином августа Сјеверним морским путем према Европи је запловио и јужнокорејски контејнерски брод „ПанСтар Ацро“, чиме је означен крај десетогодишње паузе у пловидби јужнокорејских бродова том рутом.

Прогнозе раста саобраћаја до 2035. године

У првих непуних осам мјесеци ове године обим превезеног терета повећан је за 15 одсто у односу на исти период прошле године, достигавши 24,2 милиона тона, објавио је прошле седмице званичник руског Министарства за развој Далеког истока и Арктика Алексеј Чекунков, према извјештају ТАСС-а.

Шеф „Росатома“ Алексеј Лихачов процјењује да ће у цијелој 2026. години обим превезеног терета порасти за 14 одсто, а до 2035. године требало би да достигне између 110 и 150 милиона тона, према „основном“ сценарију.

„Уз повољне макроекономске услове и доступну одговарајућу инфраструктуру, преусмјеравање терета са сјеверозапада могло би до 2040. године повећати промет терета и на 200 милиона тона“, рекао је Лихачов у разговору за часопис „Експерт“, преноси Индекс