Не журите, недостаје још 50 литара кише

У Средњем Банату пољопривредници не памте сушу као што је овогодишња иако се са недостатком падавина сусрећу већ неколико година.

"Четири мјесеца нисмо имали кишу. Оно што је пало прије отприлике двије недјеље, око пет литара, за то не можемо да кажемо да је била киша. На ову суву, тврду земљу, то је ништа. Покушавамо са кратким, лаким тањирачама да урадимо површински слој да бисмо могли да посејемо, али, све док не падне добра киша, нема смисла сејати. Само ћемо можда да испровоцирамо ницање, да пукне зрно и да се ту скупљају мишеви", објашњава Јанчо Паљо, пољопривредник из Арадца.

У претходном периоду, план је био да посеје уљану репицу, али је од тога одустао.

"Ми смо спремили земљу за сјетву, али како није било кише нисмо је сејали", додаје.

Сува земља и мањак новца отежавају сјетву

Недостатак падавина само је један од проблема који отежава овогодишњу сетву. Други су финансије.

„Мислим да смо сви ове године радили са губитком и, ако не буде озбиљније помоћи, сјетва ће бити неизвјесна. Не знамо шта је већи проблем – суша или беспарица. Већ се види да је употреба минералних ђубрива смањена или потпуно укинута. Питање је да ли ће људи ове године бацити и 20 одсто потребних количина“, каже Паљо.

Сјетва ће, наводи, бити од 20 до 25 одсто скупља него прошле године.

„Репроматеријал је поскупио, а цијене наших производа су пале. Треба узети у обзир да је прошле године жито било 21,5 динара, а ове 20. Кукуруз је прошле године на почетку жетве био 25 динара, касније 22, а ове године је онај ко је добио 20 динара за кукуруз одлично прошао. Сунцокрет је био 55 динара, а сада не знамо која ће бити цијена. Аконтација је била између 40 и 50 динара. Уљаре су опет јаче од државе, јер плаћају колико имају новца. Ко мене пита када дође сјетва да ли ја имам новца или се задужујем? Задужујем се, а камата је три-четири одсто и она иде док се не раздужим“, објашњава.

Климатске промјене све више отежавају посао

Због климатских промјена пољопривреда постаје све ризичнија грана привреде, а временске прилике истовремено представљају и ограничавајући фактор у биљној производњи.

„На почетку смо нове производне године. Уљана репица је увелико требало да буде посијана и да је већ никла, али многи произвођачи су одустали од сјетве. Они који нису одустали, посијали су уљану репицу. Међутим, ризик представља то што је обрада земљишта плитка и што је оно на неким мјестима недовољно обрађено, односно постоје грудвасте структуре. Ту је потребно доста падавина како би сјеме никло и како би се развио оптималан број биљака, јер се ништа не добија са проријеђеним склопом“, каже Зорица Рајачић из Пољопривредне савјетодавне и стручне службе (ПСС) Зрењанин.

Сјетва која је већ обављена налази се под великим ризиком.

„Произвођачи су размишљали да је боље да сјеме буде у земљи и ту чека кишу него да падне киша па да тек онда сију. Први показатељи указују на то да је у нашем региону посијано око 1.000 хектара, а колико ће тога нићи и опстати, тек ће се видјети“, додаје она.

Влаге у земљишту нема ни на дубини од једног метра

И сјетву пшенице одлаже исушено земљиште. Посебан проблем представља то што влаге нема ни у дубљим слојевима.

„Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) прати стање влаге у земљишту до дубине од једног метра, а показатељи говоре да нема дубинске влаге. Тренутно је једино могуће тањирање, и то кратким тањирачама које имају ваљке иза и укосо постављене тањире. Велике, тешке тањираче, уколико се пусте на одговарајућу дубину, знају да изваљују грудве. Киша се мора чекати, а у региону Средњег Баната нема је у најави у наредних десетак дана“, објашњава Рајачић.

Да би се ушло у обраду земљишта и сјетву, потребно је да падне најмање 50 литара кише по квадратном метру.

„Све испод тога није довољно. Можда би мало помогло у припреми, али није довољно за сјетву, јер се обрадом земљиште додатно исушује. Уколико неадекватно припремљено земљиште будемо ђубрили, па затим сијали, само ћемо се излагати непотребном трошку, јер је питање шта ће бити“, наводи она.

Пољопривредници ће штедјети на ђубриву и сертификованом сјемену

Стручњаци кажу да су климатске промјене помјериле оптималне рокове сјетве који су некада важили, и то за 10 до 15 дана.

„Ситуација на терену је таква да припрема земљишта иде прилично споро. Због значајно нижих приноса соје, сунцокрета и кукуруза видим да произвођачи настоје да уштеде на ђубриву. Такође, и ове године ће се добар дио њих вратити употреби несертификованог сјемена, поново како би уштедјели. Препорука струке је да се уради анализа земљишта, примијени одговарајућа количина ђубрива и користи сертификовано сјеме“, каже Милан Миросављевић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Иако се рокови помјерају, било би добро да сјетва буде завршена до краја октобра, уколико то буде могуће.

„Температуре су у просјеку за сваки мјесец порасле за два до три степена. Усјеви који се посију и почетком новембра успијевају да до половине децембра уђу у фазу бокорења, односно да формирају чвор бокорења, а то су добри услови за презимљавање. Нажалост, претходних година нисмо имали јаке зиме, тако да не треба ни журити са сјетвом како усјеви не би превише бујни ушли у зиму“, истиче Миросављевић.

Сјевер земље је ове године имао знатно мање падавина од централног дијела, а посебно је тешка ситуација у Банату. На начин припреме земљишта за сјетву, осим суше и предусјева, значајно ће утицати и тип земљишта на парцелама које произвођачи планирају да засију пшеницом.

(РТС)