Отац Гојко одговара: Да ли је гријех постити само 7 дана и причестити се

Да ли је довољно постити само првих 7 дана да би се изашло на причешће?

Пракса је да велики број вјерника баш у тих седам дана пости најстроже, а затим се припрема за Свету Тајну Причешћа. Међутим, да ли је то исправно и духовно оправдано?

О томе говоре вјероучитељка Андреа Кереш и отац Гојко Перовић, а њихова објашњења помажу да се боље разумије смисао поста и суштина причешћа.

Причешће – циљ сваке литургије

Вјероучитељка Андреа Кереш објашњава да је Причешће централни дио литургијског живота, односно најдубљи начин сједињења са Богом.

"Причешће је циљ сваке литургије и централни део наше заједнице са Богом", каже Андреа.

Вјерници који редовно живе литургијским животом, посте и исповиједају се, приступају Причешћу и у посту и ван поста. За њих је пост додатни духовни тренинг, а не формална обавеза која служи као услов.

Да ли је гријех постити само 7 дана и причестити се?

Ово је дио који највише занима вјернике, па га посебно издвајамо:

Није гријех постити само 7 дана и ићи на причешће – али то није прави циљ поста.

Андреа Кереш наглашава:

"Пост није средство да ‘зарадимо’ причешће. Све и да постимо 40 дана на води и хлебу, причешће је немогуће заслужити".

Другим ријечима:

не постоји "минимални број дана" посвећених посту да би причешће било валидно

пост није трговина са Богом ("ако постим – смијем да се причестим")

свако причешће је Божји дар, а не награда за наш труд

човјек увијек прилази причешћу недостојан, али га Бог удостојава

Андреа додаје:

"Не значи да треба да прилазимо било како. Прилазимо са страхом Божјим, вером и љубављу. У посту се трудимо колико можемо – дан по дан".

Дакле, није гријех ако неко пости само 7 дана, али проблем је ако се пост доживљава као технички услов, а не као духовни пут.

Поента:

Можеш се причестити ако си постио 7 дана, уз благослов свештеника.

Али ако тих 7 дана постоји само зато да би се "испунила обавеза", промашена је суштина.

Зашто уопште постимо? – духовни смисао

Отац Гојко Перовић објашњава да се човјек не налази у гријеху зато што не пости, већ зато што је стално склон гријеху, а пост је начин да се ослободи страсти и поврати духовну слободу.

"Ми стално живимо у греху. Толика је наша везаност за храну, одмор, релаксацију, да од тога правимо идоле…"

Човјек који не пости не гријеши тиме директно, али ускраћује себи средство за духовно чишћење, теже се ослобађа страсти и слабости.

Пост се зато описује као:

- духовни тренинг

- терапија за душу

- начин да се човјек свакодневно ослобађа гријеха

- пост васпитава нашу душу да буде слободна од страсти и храбра у Господу.

Да ли је грешно не постити?

Отац Гојко каже:

"Није прецизно рећи да греши. Он не помаже себи да се ослободи греха".

Дакле:

пост није казна, већ помоћ

непост може да ослаби духовну снагу, али не значи нужно аутоматски "гријех".

циљ је свакодневни труд, а не савршенство, преноси Стил.