Овако налаже обичај: Отац Предраг објаснио, ево како се правилно реже славски колач

То је дан кад једна породица и домаћинство славе свог светитеља-заштитника. Слава се кроз вијекове преносила с оца на сина (може и на кћерку у изузетним случајевима), и то према прописаним обичајно-црквеним правилима.

Док синови живе код оца, слава се слави заједнички, у једној кући, под једним кровом. Међутим, оног тренутка када син заснује своју породицу, ожени се и започне самосталан живот у другом дому, дужан је да одмах почне да слави своју крсну славу. Наиме, прве године када син заснује своје домаћинство, он иде код оца на славу. Након што се у цркви освети и исјече славски колач, долази тренутак предаје славе, а то се ради тако што отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача.

Тада се отац и син пољубе, честитају један другом славу, а отац сину пожели да своју славу дуго и срећно слави са женом, децом и будућим потомством. Син доноси дио колача у свој дом, подијели га с породицом, а већ сљедеће године почиње редовно да слави своју славу – самостално, као домаћин.

Нажалост, у пракси се данас све чешће одступа од правила. О томе свједочи и отац Предраг Поповић.

"Прије свега, домаћини славски колач режу код куће, а то треба да се ради у цркви. Када се колач пререже, према обичајно-црквеном праву, отац када преноси славу, даје сину дио колача. Домаћин славе сину даје четвртину колача који од сљедеће године наставља да слави, а кад даје четвртину, то значи да и он задржава право да настави да слави славу. Ако да половину колача, то значи да предаје славу и он је више не слави, већ је гост код сина", објаснио је отац Предраг, преноси Курир.