Ове молитве само данас имају посебну јачину! Српска православна црква се сјећа Светих мученика

Овај празник, који пада у вријеме строгог Госпојинског поста, прилика је за духовно преиспитивање и подсјећање на темељне хришћанске врлине.

Њихово страдање везује се за Никомедију (у данашњој Турској) и мрачно доба владавине римског цара Диоклецијана, владара познатог по немилосрдном искорењивању хришћанства.

Свети Аникита био је један од угледних градских достојанственика и заповедника. Његов подвиг огледа се у томе што није желио да ћути пред неправдом – храбро је иступио и јавно осудио цара због постављања страшних справа за мучење хришћана на градском тргу.

Свети Фотије био је Аникитин синовац. Инспирисан стричевом непоколебљивошћу у тренуцима када му је прећено смрћу, Фотије је изашао пред цара, загрлио стрица и изјавио да су пагански идоли ништавни, придруживши му се тако у страдању.

Друштво

Данас славимо Светог апостола Матију: Остао непоколебљив до самог краја

Према црквеном предању, цар Диоклецијан је наредио да се обојица баце на тешке муке. Преживјели су нападе лавова, тамновање, кључало олово и ужарене пећи, остајући неозлеђени захваљујући божанској заштити. Ово чудо навело је многе присутне пагане да и сами пређу у хришћанство. На крају су, након вишегодишњег мучења, добровољно ушавши у ужарену пећ, предали своје душе Господу око 305. године. Њихова тијела су потом извађена из ватре потпуно нетакнута.

"Прича о Аникити и Фотију у црквеном календару није само историјски подсетник на прогоне, већ ванвременски симбол храбрости да се иступи против тираније и заштити сопствена вјера, па и по цијену живота."

Како се овај празник обиљежава у сусрет једном од највећих празника, Великој Госпојини (28. августа), вјерницима се савјетује умножавање молитве, праштања и милосрђа. У народу је обичај да се на овај дан вјерници посебно моле за исцјељење од болести, превазилажење животних препрека и заштиту породице, узимајући ове храбре мученике као небеске покровитеље и чуваре од сваког зла.

(телеграф)