Патријарх Порфирије: Памтећи своје страдање памтимо ко смо и одакле смо

"Наше молитвено сјећање је и чување идентитета. Памтећи своје страдање и завичаје памтимо ко смо, одакле смо, да припадамо Христу и светосавском српском народу", рекао је патријарх Порфирије.

Обраћајући се на обиљежавању Дана сјећања на убијане и прогнане Србе у "Олуји" патријарх Порфирије је рекао да вечерас не треба тражити нове ријечи у односу на оне које смо изговарали раније, јер истина остаје иста, а бол не престаје протоком времена.

"Наша обавеза да пред Богом памтимо своје сроднике и страдалнике остаје трајна и непроменљива", истакао је српски патријарх.

Он је нагласио да је све присутне у Мркоњић Граду, који и сам носи дубоке ране страдања, сабрала љубав према нашим мученицима, нашим сродницима, сусједима и сународницима, који су током ужасног прогона са својих вјековних огњишта, са простора Далмације, Лике, Кордуна и Баније, августа 1995. године, невино изгубили животе, преноси Срна.

Патријарх Порфирије је поручио да се са посебним болом сјећамо пострадалих на Петровачкој цести, гдје су у избјегличкој колони, на путу ка спасењу, страдали недужни људи – старци, жене и дјеца.

"На њиховом страдању, али и на истрајности свих који су понели крст изгнанства, испуњавале су се речи великог и светог апостола Павла, који каже: `У свему трпимо невоље, али нисмо потиштени. У недоумици смо, али не очајавамо, прогоњени, али не остављени, оборени, али не погубљени`, рекао је он.

Патријарх српски је нагласио да су и онда када су остајали без домова и завичаја, наша изгнана браћа и сестре носили у себи вјеру да их Господ није оставио и наду да зло нема последњу ријеч.

"Сећање треба да нас упути једне ка другим, да нас уведе у истинско и дубље разумевање речи Христове – љубимо једни друге, љубимо непријатеље своје. Да заповест љубави призивамо у своје срца", нагласио је патријарх српски.

Његова светост је поручио да осјећа дужност да са трона Светог Саве позове све његове духовне потомке да никада не дозволимо да нас умјесто љубави опхрве мржња, да не постане нормално да се ближњи претвори у туђина, већ да увијек останемо једно и увијек на путу Христовом и путу Светог Саве.

"Стога се опет и опет молим Господу и позивам све нас да будемо, колико год можемо, изнад уских, себичних и идеолошки мотивисаних, партикуларних интереса и да се у духу хришћанске и православне саборности уздигнемо изнад поделе и раздора", нагласио је патријарх Порфирије.

Патријарх српски је рекао да нас историја јеврејског народа учи да народ, ма колико било страшно и неподношљиво, не пропада када остане без земље и људи, већ да најдубљи пад једног народа почиње онда када тај народ заборави ко је, чији је и који му је циљ.

"Из таквог заборава се рађају раздори, брат се удаљава од брата, исчезавају слога и јединство, без којих се тешко може сачувати било шта, а камоли градити. Зато је наше молитвено сећање у исти мах и чување идентитета и чување свога завета и чување свести о томе ко смо и шта смо. Памтећи своје страдалнике и завичаје ми памтимо ко смо, чији смо и коме припадамо. А припадамо Христу, његовој цркви и једни другом – светосавском православном српском народу", закључио је патријарх Порфирије.