Перишић Нинковић за АТВ: Треба проћи доста времена док се прихвати дијагноза

"Особама са Дауновим синдромом или било којим потешкоћама најчешће говоримо за неке битно датуме иако се ми заиста трудимо да током читаве године имамо активности и ствари о којима можемо да говоримо али се најчешће те теме, како кроз медије и друштвене мреже и друге видове провлачи само те тако важне датуме",рекла је Жељка Перишић Нинковић, директор Центра за подршку породицама д‌јеце и особа са потешкоћама 'Дајте нам шансу – Звјездице' из Бањалуке.

Мајка дјетета са Дауновим синдромом

Из угла родитеља који има дијете са Дауновим синдромом, период прије 21. годину и сада није се ништа промијенило јер је родитељ и даље прихваћен сам себи, каже Жељка Перишић Нинковић.

"Као што сам се ја обраћала другим родитељима када сам сазнала дијагнозу своје кћерке, тако се данас други родитељи из неких других средина обраћају мени или или другим родитељима који су можда у неком тренутку им доступни или су их видјели негдје на мрежама. Често питају за наша искуства али и за неке свјете у смислу да ли је боље уписати дјецу у специјалу школу или редовну. Треба проћи доста времена док се прихвати сама дијагноза, не прихвата само ридитељ дијагнозу, цијела породица треба да прихвати дијагнозу", каже Жељка.

Почетак је најтежи

Као мајка дјечака типичног развоја тек тада се види разлика између живота дјетета са потешкоћама и дјетета типичног развоја. Код дјетета са потешкоћама први проблем представља упис у вртић, док се код дјетета типичног развоја вртић подразумијева као и да ће све тећи својим путем, додаје Жељка Перишић Нинковић.

"У Бањалуци постоје три Удружења и пружају различите спортске услуге породицама и дјеци са потешкоћама у завоју и све те услуге су бесплатне. Често наглашавам да некад родитељи нису обавијештени да то постоји да могу своју дјецу да одведу на такву врсту тренинга. То је врло добро и за њихову моторику и за кординацију. У томе и јесте разлика између Бањалуке и других средина", каже Жељка Перишић Нинковић.

Бања Лука

Мајка их напустила, оца изгубили: Бањалучанка усвојила близанце с Дауновим синдромом

Родитељ кад се суочи са дијагнозом прво треба да иде у Центар за социјални рад јер то мјесто гдје ће породица да добија услуге у различитим добима и узрастима дјетета док су Удружења ту да пруже подршку као продужена рука система, а инстистуције су ту да пруже ону највећу подршку, наглашава Жељка Перишић Нинковић.