Перо остао вјеран традицији: Гуске и патке нису заборављене у Семберији

Пажљиво води рачуна о исхрани, простору и чистоћи своје живине, па гуске и патке код њега брзо напредују, остају здраве и дају изузетно квалитетно месо. Управо због тога, али и због природног начина узгоја, овај посао му се и те како исплати — домаћа перад и даље има сигурну потражњу.

"То донекле исплати се, набављали смо око 70 гусака и 30 до 40 патака. Негдје смо били задовољни и са цијеном и са купцима. Првенствено носимо у Бијељину на пијацу и продајемо, узмемо је као малу гушче хранимо и држимо од априла до данашњих дана и Нове године док се оне продају. Вијена је Првенствено је по договору како се договоримо. Продајемо и маст гушчију у флашици око 20 марака маст, гуска уређена око 30 марака и тако да изађе од 120 до 150 марака гуска", каже Перо.

Посебну вриједност на његовом имању има гушчија маст, која је одувијек била на цијени и и даље важи за један од најтраженијих народних лијекова. Традиционално се користи за ублажавање кашља и разних респираторних тегоба, па многи купци из околних мјеста долазе баш код Пере по провјерену маст.

“Народ узима за прехладе и то се има рачуна не могу рећи да нема у односу на свиње и осталу пољопривреду", каже Перо.

На имању Ерцеговаца не узгајају се само гуске и патке. Пилићи, козе и прасићи чине да двориште увијек буде пуно живота, а посла има од раног јутра до мрака. Ипак, Перо се не жали — навикао је да живи од свог рада. Упркос свим изазовима данашњег времена, овај вриједни домаћин показује да се од традиционалног рада на селу ипак може живјети.