Природна богатства - ресурс или одговорност?

Климатске промјене, губитак биодиверзитета и загађење животне средине глобални су изазови, а природа све чешће плаћа цијену непланског развоја, бетонизације ријека, хидроелектране, рудници и уништавања станишта.

Утицај термоелектрана и обновљивих извора енергије може се контролисати детаљним студијама, али за такве анализе нема капацитета, каже Игор Калаба.

"Не можемо се ми поредити са земљама у Европи гдје ће људи у далеко већем постотку рециклирати. Али опет – не нужно зато што су пуно освјештенији од нас, него зато што, између осталог, имају инфраструктуру која подржава те навике, али опет исто тако – имају законодавство које ће кажњавати непожељне обрасце понашања", каже Игор Калаба из Центра за животну средину.

Сливови Уне, Сане, Врбаса, Дрине и Требишњице чине велики хидрографски потенцијал Српске, уз значајне резерве подземних вода. А квалитет воде најчешће нарушава човјек – непрописним испуштањем отпадних вода и одлагањем чврстог отпада, поручују из Вода Српске. Ипак, кажу, упркос многим негативним утицајима, ниво загађења и даље није претјерано висок.

"Наравно, увијек има ситуација које нас опомињу, као нпр што имамо сваке године на Вишеградском језеру, односно на брани ХЕ „Вишеград“ гдје се у јесен и зиму са већим дотоком воде сакупља невјероватна количина чврстог отпада и то је једна веома ружна и срамотна слика, чији је опет узрок човјек", рекао је Саша Мирић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу у ЈУ „Воде Српске“.

А природа не познаје административне границе. Њено очување тражи заједничко дјеловање. У томе учествују републички и локални органи, као и различите инспекције – од еколошке и шумарске до водне и пољопривредне.

"Они на годишњем нивоу изврше око 3000 инспекцијских контрола и око 30 одсто буде са утврђеним неправилностима. Инспектори настоје предузети мјере које ће довести до усклађивања пословања са законом, али у случају утврђених прекршаја изричу и новчане казне", објашњава Душанка Николић, портпарол Инспектората Републике Српске.

Највећи извор загађења су индустријска постројења која не поштују прописане мјере, поручују из ресорног министарства.

"Највећи загађивачи су и енергетска индустријска постројења односно индивидуална ложишта у смислу сагоријевања неквалитетних енергената који се сагоријевају у тим ложиштима", рекао је Душко Соломун, помоћник министра за заштиту животне средине у Министарству за просторно уређење грађевинарство и екологију Републике Српске и додао:

"У урбаним срединама постоји и недостатак зелених површина, које не одговарају неким европским стандардима".

Један од највећих проблема за шуме остаје бесправна сјеча. А данас их угрожавају и услови који се мијењају... дуги периоди суше, високе температуре, олујни вјетрови, сњеголоми и све већи ризик од пожара.

У 2025. години евидентирана је бесправна сјеча у количини од 3.955 м³, у вриједности од 938.893 КМ. У вези са тим поднесена је 141 кривична пријава и 556 прекршајних пријава.

Зато се голе површине обнављају. У 2025. години пошумљено је 259 хектара, а у прољећном дијелу ове године још 108 хектара. Укупна површина шума и шумског земљишта у Српској благо је повећана у односу на 2024. годину, наводе из Шума Српске.

"Процес пошумљавања се дешава тамо гдје требамо освојити неку голу површину – пошумити, као овдје на лицу мјеста, гдје ова голет која припада Одјелу 2 привредној јединици Старчевица, значи приградским шумама и ми смо покушали сад овдје на овоме дијелу гдје нема ништа да засадимо саднице Дуглазије", каже Момчило Удовичић, Управник приградских шума у Шумском газдинству Бањалука.

Природа коју данас сачувамо једино тако може постати насљеђе оних који долазе послије нас.