
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Ниуе, мало корално острво усред јужног Пацифика, 19. октобра 1974. године постало је самоуправна држава у слободном савезу са Новим Зеландом.
Тај историјски дан био је резултат референдума одржаног почетком септембра исте године, на којем је 65 одсто становника гласало за самоуправу уз задржавање веза са Новим Зеландом. Њихова одлука преточена је у Закон о Уставу Ниуеа, а Устав је ступио на снагу на Дан устава, 19. октобра.
Ниуе се налази између Тонге, Самое и Кукових Острва, око 2.400 километара сјевероисточно од Новог Зеланда. Овалног је облика, са литицама, пећинама и природним базенима који га чине јединственим. Главни град Алофи налази се на западној обали.
Острво има тропску климу, а његова ексклузивна економска зона простире се на више од 300.000 квадратних километара. Од 2020. године, 40 одсто тог морског подручја заштићено је кроз пројекат Ниуе Моана Маху. Исте године Ниуе је постао прва држава на свијету која је добила национални статус „тамног неба“, чиме штити ноћно окружење и подстиче астротуризам.
Острво су првобитно населили Полинежани из Самое и Тонге. Европљани су га први пут забиљежили 1774. године, када га је посјетио Џејмс Кук. У 19. вијеку прихваћено је хришћанство, а 1900. године острво је проглашено британским протекторатом. Већ наредне године анектирао га је Нови Зеланд. Током Првог свјетског рата више од 100 становника Ниуеа служило је у новозеландској војсци.
Шездесетих година 20. вијека отворено је питање деколонизације, а 1974. године одржан је референдум о самоуправи. Уставом је дефинисано да је Ниуе одговоран за унутрашње послове, док Нови Зеланд задржава одговорност за спољну политику и одбрану. Становници Ниуеа остали су држављани Новог Зеланда.
Ниуе има око 1.700 становника, распоређених у 14 села, док већина припадника дијаспоре живи на Новом Зеланду. Службени језици су ниуеански и енглески. Културни идентитет становници чувају кроз традиционалне плесове, умјетност израде хиапоа и хришћанство, које има важну друштвену улогу.
Привреда Ниуеа заснива се на пољопривреди, рибарству, туризму и помоћи Новог Зеланда. Острво има редовну саобраћајну везу са Оклендом, а туризам представља важан извор прихода.
Ниуе има јединствен политички статус: самоуправна је држава у слободном савезу са Новим Зеландом. То значи да има сопствени парламент и владу, доноси законе и води унутрашњу политику, док Нови Зеланд преузима одговорност за одбрану и међународне односе, у договору са Ниуеом.
Становници су држављани Новог Зеланда и могу слободно да путују и раде у обје земље. Иако није чланица Уједињених нација, Ниуе има међународно признање и може да склапа међународне споразуме. Тако функционише готово као независна држава, али у савезу који му обезбјеђује политичку стабилност и сигурност.
Године 2023. Сједињене Америчке Државе званично су признале Ниуе као суверену и независну државу. Иако није чланица Комонвелта, Ниуе је дио Краљевине Новог Зеланда (Realm of New Zealand) и члан је Пацифичког форума.
(Индекс)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму