Стиже најјачи Ел Нињо у посљедњих 100 година: Суше, олује и нови температурни рекорди?

Метеоролози упозоравају да би Ел Нињо, који се тренутно формира изнад Тихог океана, могао да достигне незабиљежену снагу и да 2027. годину учини најтоплијом откако постоје мјерења.

Према прогнозама британске метеоролошке службе Мет офис (Met Office), температура површине Тихог океана могла би да порасте за више од три степена Целзијуса. Поређења ради, раст од два степена већ се сматра показатељем веома снажног Ел Ниња.

Професор Адам Скејф, руководилац сектора за дугорочне прогнозе у Мет офису, оцијенио је да је ријеч о догађају без преседана.

„Никада у нашим прогнозама нисам видио овако снажан сигнал Ел Ниња. Очекујемо најјачи Ел Нињо у посљедњих више од сто година, чији би врхунац могао да премаши три степена. Тако нешто није забиљежено у савременим климатским подацима“, рекао је Скејф.

Гдје се очекују најтеже посљедице?

Ефекти Ел Ниња неће бити исти у свим дијеловима свијета. У појединим областима донијеће озбиљне суше, док ће друге погодити обилне падавине, поплаве и олује.

Нарочито тешке суше очекују се у дијеловима Јужне Америке, западног Пацифика, јужне Африке и сјевероисточне Аустралије. Истовремено, сјеверозападна Европа могла би да има знатно влажније и олујније вријеме.

Најизраженије посљедице очекују се у тропским подручјима, али ће се атмосферски поремећаји ширити и изван њих, мијењајући уобичајене обрасце падавина и температуре широм планете.

Такви услови могу директно да угрозе пољопривредну производњу, приносе, доступност воде и безбједност хране. Поремећаји у производњи појединих култура могли би да се одразе и на међународну трговину, цијене хране и ланце снабдијевања.

Чак 50 милиона људи у ризику од акутне глади

Уједињене нације упозориле су почетком августа да би временски услови изазвани Ел Нињом до краја сљедеће године могли да доведу још 50 милиона људи у стање акутне глади.

Ризик је посебно изражен у подручјима која већ имају тешкоће са производњом хране, сиромаштвом, недостатком воде и политичком нестабилношћу. Дуготрајне суше могле би да десеткују усјеве и сточни фонд, док би обилне падавине и поплаве у другим регионима могле да униште засаде и пољопривредну инфраструктуру.

Професорка Хејли Фаулер, директорка Центра за климатску и еколошку отпорност Универзитета у Њукаслу, упозорила је да би нови „супер Ел Нињо“ могао да достигне или премаши интензитет догађаја из 1877. и 1878. године.

Тај Ел Нињо изазвао је посљедице великих размјера, укључујући глад и око 50 милиона смртних случајева, углавном у Азији и Јужној Америци. То је у том тренутку представљало између три и четири одсто укупне свјетске популације.

Шта је Ел Нињо и како настаје?

Ел Нињо је природна, циклична климатска појава која се јавља на сваке двије до седам година.

У нормалним околностима, пасати изнад Тихог океана потискују топлу површинску воду према Азији, док се уз обале Јужне Америке из дубине подиже хладнија вода.

Током Ел Ниња ти вјетрови слабе или мијењају смјер. Због тога се источни дио Тихог океана додатно загријава, што покреће промјене у циркулацији атмосфере и утиче на временске прилике широм свијета.

Ел Нињо може да промијени распоред падавина, повећа ризик од суша, поплава и тропских олуја, али и да утиче на температуре, морске екосистеме и производњу хране.

Да ли Ел Нињо додатно подиже глобалну температуру?

Још није у потпуности познато у којој мјери климатске промјене изазване емисијама угљеника утичу на развој и интензитет Ел Ниња. Научници, међутим, упозоравају да се његово природно загријавање сада надовезује на већ повишене глобалне температуре.

Током снажних епизода Ел Ниња из океана се у атмосферу ослобађа знатно више топлоте. Због тога просјечна глобална температура обично додатно расте, нарочито током године која слиједи након зимског врхунца ове појаве.

Према процјенама Мет офиса, 2027. година веома вјероватно би могла да надмаши 2024. и постане најтоплија година откако постоје мјерења.

Глобална температура могла би привремено да премаши границу од 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског просјека, док поједини научници процјењују да би загријавање могло да достигне, па чак и премаши, 1,7 степени.

Пољопривреда међу најугроженијим секторима

Снажан Ел Нињо може озбиљно да утиче на производњу житарица, кафе, какаа, шећерне трске, пиринча, уљарица, воћа и других пољопривредних култура. У сушним подручјима највећи проблеми могли би да буду недостатак воде, мањи приноси и пропадање усјева, док би регионе са обилним падавинама могле да погоде поплаве, ерозија земљишта и ширење биљних болести.

Угрожена је и сточарска производња, јер суша смањује доступност пашњака, воде и сточне хране. Истовремено, екстремни временски догађаји отежавају транспорт, складиштење и дистрибуцију пољопривредних производа.

Због тога би Ел Нињо могао да утиче не само на количину произведене хране већ и на њену цијену и доступност на свјетском тржишту.

Метеоролози још не могу прецизно да предвиде све посљедице овог догађаја, али се све више слажу да ће бити један од најинтензивнијих икада забиљежених. Пословни лидери, пољопривредници и доносиоци одлука зато ће морати да се припреме за могуће проблеме у производњи хране, трговини и ланцима снабдијевања.

(РТС)