Дигитално детињство: Како препознати када мобилни телефон постаје проблем за дијете

Према ријечима клиничког психолога Татјане Морозове, родитељи би прије свега требало да прате како употреба гаџета утиче на свакодневни живот дјетета, а не само колико времена оно проводи пред екраном.

Како разликовати уобичајено коришћење телефона од зависности

Најважнији знаци који могу указивати на зависност су губитак контроле над временом које дијете проводи на мрежи, емоционални испади када му је приступ ограничен и занемаривање комуникације у стварном животу, учења и других хобија.

Такво понашање може бити праћено и поремећајима спавања и промјенама у исхрани. Ако родитељи примјете ове алармантне знаке, важно је да потраже помоћ стручњака.

Свијет

ТикТок пристао на нагодбу од 400 милиона долара

Потпуно избацивање уређаја из живота дјетета није реално, али њихова употреба може да се регулише јасним породичним правилима.

Када геџети могу бити корисни

Правилна употреба технологије може да помогне развоју когнитивних и креативних вештина, финих моторичких способности и друштвених веза. Дјеци у различитим узрастима занимљиви су различити садржаји - игре, цртани филмови, филмови и приче - а разговор о тим интересовањима са вршњацима може бити дио њихове социјализације.

Гаџети могу помоћи дјеци да долазе до информација, уче нове ствари и комуницирају. Зато проблем није нужно у самом уређају, већ у начину на који се користи и мјесту које заузима у свакодневном животу дјетета.

Када употреба дигиталних уређаја постаје ризична

Прекомјерна и неконтролисана употреба може негативно да утиче на вид, држање, концентрацију, спавање и емоционално стање дјеце, а повезује се и са већом вјероватноћом анксиозних и депресивних поремећаја.

Истраживање спроведено у Русији 2026. године показало је да се први електронски уређаји већ појављују код дјеце узраста од три до шест година - и то код сваког петог дјетета.

Ово је посебно важно јер су прве три године живота период у којем се формира мозак дјетета, развија његов однос са блиским особама, као и обрасци учења и упознавања свијета. Дјеца у том узрасту прије свега уче кроз живот и комуникацију са људима, па гаџет не може да замени глас, емоције и подршку блиских особа.

Подаци показују и да дјеца све раније долазе у контакт са дигиталним уређајима. Према истраживању спроведеном у САД од 2020. до 2025. године, број дјеце млађе од двије године која имају приступ уређајима за гледање видео-садржаја порастао је са 45 на 62 одсто.

Друштво

Ближи се прво школско звоно: Родитељи већ рачунају колико новца би требало да издвоје

Дигитални уређаји не замјењују родитељску пажњу и комуникацију, које формирају ментално здравље и вјештине које одређују будућност дјетета. "Ако дете не добије довољно подршке у породици, он је тражи у виртуелном свијету", упозорава Морозова, преноси руска "Газета".

Примјер родитеља је најјачи алат

Понашање родитеља може бити један од најважнијих примјера детету, па је важно да геџете и сами користе умјерено и промишљено. Истовремено, родитељи би требало да буду пажљиви према емоционалном стању дјетета и да не одлажу тражење стручне помоћи ако примјете алармантне знакове.

Ипак, важно је имати на уму да геџети за неку дјецу нису само средство за забаву. Људима који из различитих разлога не могу да користе говор или имају озбиљне потешкоће у говору, електронски уређаји могу омогућити да комуницирају, изразе своје жеље, поставе питање или дају коментар.

Ако дијете таблет или телефон користи првенствено за комуникацију, стручњаци саветују да се искључе додатне функције које му нису потребне. Једна од препорука је и коришћење различитих уређаја - једног за комуникацију, а другог за забаву.

(рт балкан)