Страшно страдање Свете Христине: Бацили је у море, а онда је услиједило чудо

У љетњем периоду, када се обиљежавају празници многих великих и "огњевитих" светитеља, Српска православна црква са посебним поштовањем прославља и Свету великомученицу Христину. Иако њен празник није уписан црвеним словом у црквеном календару, међу вјерницима заузима посебно мјесто као примјер непоколебљиве вјере и потпуног предања Христу.

Света Христина живјела је у трећем вијеку и потицала је из града Тира, на простору данашњег Либана. Била је ћерка богатог римског намјесника Урбана, ревносног идолопоклоника који је желио да своју ћерку припреми за служење паганским боговима. Због њене изузетне љепоте, отац ју је још као дјевојчицу затворио у највиши спрат високе куле, далеко од свијета. Окружио ју је раскошом, послужењем и златним и сребрним идолима којима је свакодневно требало да приноси жртве. Међутим, управо у тој самоћи догодило се оно што ће заувијек промијенити њен живот.

Посматрајући кроз прозор сунце, небо, звијезде и љепоту створеног свијета, млада Христина почела је да размишља о Творцу свега што постоји. Њено срце све више је чезнуло за истином, а према црквеном предању, Бог је услишио њену чежњу и послао анђела који ју је поучио вјери, прекрстио крсним знамењем и назвао невјестом Христовом. Од тог тренутка Христина одбацује идолопоклонство, разбија све паганске идоле у својој одаји и потпуно се предаје Христу.

Када је сазнао шта је учинила, њен отац Урбан разгњевио се и предао је најстрашнијим мукама. Према предању, мучитељи су је везивали, стругали њено тијело оштрим гвожђем, растезали на точку, поливали врелим уљем и бацали у тамницу. Потом су јој око врата везали тежак камен и бацили је у море, вјерујући да ће тако окончати њен живот. Али, Божјом вољом, анђео Господњи ослободио ју је окова, те је Христина изашла из мора неповријеђена.

Ни тада се прогони нису завршили. Послије смрти њеног оца, мучења су наставили намјесници Дион и Јулијан. Њена постојаност у вјери и чудеса која су се дешавала током страдања навела су многе незнабошце да приме хришћанство. Предање биљежи да је Дион изненада пао мртав пред окупљеним народом, док је Јулијан наредио да Христини одсеку груди и језик. Мученица је, према житију, узела свој одсечени језик и бацила га у лице свом мучитељу, који је истог тренутка ослијепео. На крају је света Христина пострадала посјечењем мачем, али је, како учи Црква, задобила вјечни живот у Царству небеском.

Молитва Светој великомученици Христини

Црква је сачувала њену познату молитву:

"Овчица Твоја, Исусе, Христина, зове силним гласом: Тебе, Жениче мој, љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше."

Вјеровања и обичаји

Овај дан вјерници прије свега проводе у молитви, захвалности и сјећању на њену непоколебљиву вјеру. Посебно јој се обраћају они који пролазе кроз велика животна искушења, трпе неправду, клевете или тешке болести, вјерујући да Света Христина својим заступништвом пред Господом доноси снагу да се истраје у добру и сачува вјера.

Због свега што је претрпјела остајући вјерна Христу, Света великомученица Христина вијековима се поштује као заштитница свих који неправедно страдају, трпе прогоне, клевете и тешка животна искушења. Њено житије подсјећа да ниједна неправда није већа од вјере, а да истрајност, ма колико пут био тежак, води ка побједи добра и вјечном животу, преноси Курир.рс.