Сутра је велики празник Ивањдан: На улазна врата ово мора да се окачи

Посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, овај празник вековима заузима посебно мјесто у народном календару, спајајући хришћанску симболику са много старијим вјеровањима везаним за природу, сунце, воду и лековито биље.

Иако је у црквеном смислу ријеч о великом празнику, Ивањдан је у народу одувијек био више од тога - дан када се природа посматра као жива сила, а биљке, вода и сунце добијају готово магијска својства.

Плетење ивањских вјенчића - симбол заштите и благостања

Један од најпрепознатљивијих обичаја јесте плетење вјенчића од ивањског цвећа, кантариона и разних пољских биљака. Ти венчићи се потом каче на врата кућа, капије, штале и помоћне објекте, верујући да чувају дом од несреће и доносе напредак током цијеле године.

Савјети

На Ивањдан се једе овај колач: Вјерује се да доноси здравље, љубав и срећу!

Круг венчића симболизује вјечност, цјеловитост и врхунац љетњег циклуса, док се биљке у њему сматрају посебно моћним управо зато што су убрале у најјачем периоду природе.

Биље са Ивањдана и вјеровање у његову снагу

Према народном предању, љековите биљке убране на Ивањдан имају највећу снагу током године. Због тога су жене у зору одлазиле на ливаде и брале кантарион, хајдучку траву, нану и мајчину душицу, које су потом сушене и чуване за чајеве и природне лијекове.

Кантарион се и данас у народу често назива “травом Светог Јована”, управо због тог дубоко укорењеног вјеровања у његову посебну моћ.

Обичаји везани за сунце, воду и почетак дана

На Ивањдан се вјеровало да треба устати прије зоре и “преварити сунце”, како би особа била здрава, вриједна и успјешна током цијеле године. У појединим крајевима постојало је и вјеровање да сунце тог јутра “игра” на изласку, што се сматрало посебним знаком.

Друштво

Сутра славимо Ивањдан: Ево шта никако не смијете радити

Вода је такође имала важну улогу - људи су се купали у ријекама, потоцима и изворима, вјерујући да ће их то очистити од болести и донети им снагу и заштиту.

Ивањске ватре и дјевојчка гатања

У неким крајевима палиле су се ивањске ватре око којих се окупљала омладина. Прескакање пламена симболизовало је прочишћење, здравље и заштиту од злих сила, а корени овог обичаја се, према етнолозима, везују за древне словенске обреде посвећене сунцу.

Ивањдан је био посебно важан и за неудате дјевојке. Оне су стављале ивањско цвијеће под јастук како би уснеле будућег мужа, док су кроз венчиће гледале момке који им се допадају, вјерујући да ће се управо за њих и удати.

Шта се на Ивањдан није радило

Народна традиција прописивала је и одређене забране. Тог дана се није позајмљивао новац, избјегавали су се тешки физички послови, а сматрало се да свађе и ружне ријечи могу донијети неслогу током цијеле године.

Због споја хришћанске вјере и древних народних обичаја, Ивањдан и данас остаје један од најживописнијих празника у српској традицији, који се и даље поштује и преноси као важан дио културног идентитета.

(телеграф)