Сутра је велики празник: Ово су најпознатији спасовдански обичаји

За овај празник у српском народу везани су бројни обичаји, вјеровања и историјски догађаји, а према старом народном предању, Спасовдан се сматра и најсрећнијим даном у години.

Како је објаснио Саша Срећковић, етнолог, музејски савјетник Етнографског музеја, у народу постоји вјеровање да је управо Спасовдан најбољи дан за започињање нових послова, градњу куће или доношење важних одлука, јер све што се тада започне прати напредак, спас и успјех.

Срећковић је истакао да Спасовдан има посебно мјесто и у српској историји.

Један од најзначајнијих правних аката средњовјековне Србије Проглашење Душановог законика обнародован је управо на овај празник. Такође, Спасовдан је и слава Београд, чије је празновање започео Стефан Лазаревић 1403. године, када је Београд први пут постао српска престоница. Након дуге комунистичке забране, традиционална Спасовданска литија обновљена је 1992. године.

Говорећи о корјенима обичаја, Срећковић је указао да дио веровања потиче још из претхришћанског периода. Према етнолошким истраживањима, стари Словени су у појединим обредима приносили жртве словенским божанствима како би измолили заштиту, спас и срећу, а многи данашњи народни обичаји и даље чувају трагове тих древних вјеровања.

Он је подсјетио и на старе народне обичаје који се и данас понегд‌је чувају. Дан уочи празника бере се леска, од чијих се гранчица праве мали крстићи. Они се на Спасовдан постављају на њиве, ливаде, баште и кровове кућа како би дом и имање били заштићени од непогода и злих сила, преноси РТВ

Срећковић је навео и да се Спасовдан сматра великим сточарским празником. Тада се први пут у години окушава храна од новог млијека сир, кајмак и млијеко, а у многим крајевима Србије постојао је обичај да се мушкарци и момци не брију и не шишају све до Спасовдана.

Према народном вјеровању, на овај дан не би требало спавати током дана, јер се веровало да би човјек тако могао да „преспава срећу”, али и да ће га током године мучити главобоља.

Како је закључио Саша Срећковић, Спасовдан је празник у коме су се вјековима преплитали хришћанска вјера, народна традиција и стара вјеровања, због чега и данас заузима посебно мјесто у култури и духовности српског народа.