
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Православни верници сутра, 13. септембра, прослављају празник Полагања појаса Пресвете Богородице, дане посвећене једној од највећих хришћанских светиња.
У нашем народу овај датум заузима посебно мјесто у срцима, а нарочито међу женама које се уздају у милост Мајке Божје и траже утјеху, здравље и најљепши дар - принову у дому.
Древно предање преноси да је сама Мајка Божија од камиље длаке исплела овај појас. Током њеног земаљског живота, па и самог Успења, десило се чудо које се и данас са кољена на колено прича у вјерујућем народу. Када су апостоли три дана након сахране отварали гроб на молбу апостола Томе, који је каснио, унутра тијела више није било. У том тренутку, Богородица се јавила апостолу Томи и са неба му спустила свој појас као вјечни благослов и утеху.
Кроз вијекове, ова светиња је прелажена из руке у руку, чувана у Јерусалиму, па пренесена у Цариград. У деветом вијеку забиљежено је чудесно исцјељење царице Зоје, супруге цара Лава VI Мудрог. Она је боловала од тешке болести и имала привиђења, а након што је над њеном главом развијен свети појас, болест је у тренутку нестала. Из велике захвалности, царица је цијели појас извезла златним концем, дајући му изглед какав и данас памти историја.
Прича о појасу уско је повезана и са нашом историјом и владарима. Након бројних превирања у Византији и ратних сукоба, дио светиње је према народном предању доспео у руке српског кнеза Лазара Хребељановића. Кнез Лазар је овај непроцијењиви дар, заједно са комадом Часног крста, поклонио манастиру Ватопед на Светој Гори.

Друштво
Када стално заборављање постаје опасно по здравље?
Други историјски записи биљеже да је дародавац био византијски цар Јован VI Кантакузин, али суштина остаје иста - најзначајнији дио светиње и дан-данас почива у самом олтару Саборног храма у Ватопеду. Чува се у сребрном ковчежићу и пред њим се неуморно пале свијеће и изговарају најтоплије молитве.
Вјеровање у чудотворну моћ овог појаса распрострањено је широм свијета, па су чак и владари тражили његову заштиту. Историја памти да је енглеска краљица Елизабета од Јорка издвајала новац само да би уз себе имала благослов ове светиње током порођаја.
У нашим крајевима, али и код суседних народа, вијековима је живио обичај да се жене пред сам порођај опасују посебним тракама и појасевима који су ноћили у цркви. Код нас се посебно цијенио обичај да се трудница пред сам чин рађања опаше ужетом које је пре тога преноћило испред иконе Пресвете Богородице.
Код нас овај празник највише поштују парови који се боре за потомство и жене које прижељкују да се остваре као мајке. Сутра се од рано јутро одлази у цркве и манастире посвећене Богородици, где се пале свијеће, читају молитве и тражи њен небески заступнички благослов.
Постоје и породице у нашем народу које Полагање појаса Пресвете Богородице славе као своју крсну славу. Вјерује се да искрена, дубока молитва изречена на овај дан пред иконама Мајке Божије доноси мир у кућу, чува дјецу од сваке невоље и отвара врата за оне најљепше, дуго чекане вијести у породици.
(Oна.рс)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
21
37
21
26
21
22
21
17
20
58
Тренутно на програму